Гледишта

bude sposobna da pruži bolje obrazovanje i poduku Ijudima nego što bi veći broj njih spontano odabrao. ■ Obrazovanje je, prema tome, jedna od onih stvari za koju je u načelu prihvatljivo da je narodu mora osigurati vlada” 2 ). Zbog svega ovoga, javlja se jedna kategorija potreba koje bi, doduše, mogle da budu zadovoljene i na bazi decentralizovanih odluka, : preko tržišta, ali do čijeg adekvatnog zadovoljenja ' je društvu kao celini toliko stalo da ono mimo tržišta, fiskalnim sredstvima i na direktan način obez- : beđuje da te potrebe budu adekvatno zadovoljene. Masgrejv 3 ) ove potrebe kvalifikuje kao javne, a njihov javni karakter očigledno proističe od njihovog značaja za efikasno funkcionisanje društva kao celine. Ovakve potrebe su veoma karakteristične upravo za kulturu i obrazovanje i njihova priroda nalaže da se, pored tržišta, izgrađuju i razvijaju | i drugi mehanizmi za njihovo zadovoljenje. Neophodnost korekcije onih rešenja koja bi u sferi tražnje za kulturnim uslugama dovodila do automatskog delovanja tržišnog mehanizma proističe i iz nekih bitnih karakteristika samog procesa formiranja tražnje. Poznato je da veličina tražnje za pojedinim vrstama dobara i usluga zavisi od veiičine dohotka i od njegove raspodele. Razne kategorije dobara i usluga imaju različite dohodovne elasticitete, pa se sa porastom dohotka i tražnja za njima povećava različitim tempom. S druge strane, promene u raspodeli dohotka posebno povećanje ili smanjenje neravnomemosti raspodele rezultiraju iz diferencijacije brzine kojom raste dohodak pojedinih kategorija stanovništva, a samim tim utiču . i na struktum njihove tražnje. Tako promene u raspodeli deluju kao faktor menjanja agregatne tražnje u privredi. Tržište u sferi raspodele ne daje automatski optimalne rezultate, čak i ako se usvoje sve one veoma re- . striktivne pretpostavke koje predstavljaju analitičku deskripciju veoma idealizovane statičke privredne situacije. Ako je raspodela tako značajna determinanta obima i strukture tražnje i ako tržište ne daje optimalna rešenja u domenu raspodele, onda ; je očigledno da tržišnim mehanizmom opredeljeni obim ponude i potrošnje raznih dobara i usluga nije, striktno uzevši, konzistentan sa zahtevima ; dmštvenog optimuma. Optimum se u načelu može : postići samo kombinovanim dejstvom tržišnog mehanizma, koji deluje kao instrument alokacije, i jednog fiskalnog mehanizma, koji vrši neophodne t korekcije tržišnih kretanja. Kako je podizanje kulturnog nivoa naroda jedan od suštinskih preduslova za funkcionisanje samoupravnog mehanizma i de-

2 ) Baletić dr Zvonimir, „Obrazovanje i ekonomski razvoj”, „Ekonomist”, br. 4, 1967, s. 640. 3 ) Musgrave A. Richard: ~The Theor> r of Public Finance in Public Economv", Mc Graw-Hill Book Company, New York, 1959, s. 13.

1632

DR LJUBOMIR MADŽAR