Гледишта

mokratskog političkog sistema, a kako tržište već zbog deformacija u raspodeli dohotka da se i ne pominju drugi momenti ne može osigurati optimalni obim svih kategorija kulturne potrošnje, očigledno je da postoji potreba za drugim mehanizmima koji će, korigujući delovanje tržišta uz istovremeno korišćenje svih njegovih pozitivnih karakteristika, dovesti kulturnu potrošnju na neophodni nivo. Postoji još jedan suštinski razlog zbog koga zadovoljenje tražnje za kulturnim uslugama i formiranje odgovarajućeg nivoa potrošnje ne može biti prepušteno isključivo tržištu. Poznato je da u našoj zemlji postoje velike regionalne razlike u dohotku po glavi stanovnika. Kako se na osnovu dohotka formiraju sve kategorije tražnje, pa i tražnja za kulturnim uslugama, došlo bi do velike regionalne diferencijacije u nivou kulturnog standarda. Takva diferencijacija bila bi ne samo politički štetna nego, pre svega, ekonomski neefikasna. Za razlike u dohotku i za razlike u većini kategorija potrošnje može se prihvatiti da odražavaju, u manjoj ili većoj meri, princip nagrađivanja prema radu i, naročito, da imaju stimulativni karakter. Razlike u kulturnoj potrošnji nemaju takav karakter s obzirom na to da se znatan deo te potrošnje ne finansira iz ličnih dohodaka i da bi negativni efekti koji bi se javili kao rezultat nedovoljne kulturne potrošnje više nego kompenziraii pozitivne stimulativne efekte što potiču od onog dela kultume potrošnje koji se finansira iz ličnih dohodaka. Jedino racionalno i ekonomski efikasno rešenje sastoji se u stvaranju takve kulturne (i, naravno, obrazovne) situacije u kojoj bi svi građani imali makar približno iste mogućnosti za razvitak svojih sposobnosti. Nejednak kulturni standard, koji bi tržište sigurno stvorilo kroz neravnomemosti u raspodeli dohotka, imao bi za posledicu nejednake mogućnosti kulturnog razvoja ličnosti, a takva nejednakost direktno vodi rasipanju jednog značajnog dela dragocenog Ijudskog potencijala. Neki članovi dmštva ne bi mogli da postanu efikasni i produktivni u onoj meri u kojoj je to objektivno moguće. Diferencijacija dohotka i životnog standarda, zajedno sa draštvenim nejednakostima koje se na toj osnovi stvaraju, ima svoje pozitivne stimulatiAme efekte samo kad su u pitanju već oformljene ličnosti, tj. oni članovi društva koji su već stekli neophodne radne i samoupravljačke kvalifikacije. Međutim, kad su u pitanju materijalni uslovi neophodni za razvoj i formiranje ličnosti a kulturna potrošnja čini važan deo tih uslova diferencijacija nema pozitivnih stimulativnih efekata, nego jednostavno onemogućava da se svi Ijudski potencijali efikasno iskoriste u razvoju privrede i draštva. Kako tržište spontano stvara raziike u

1633

TR2I6TE I KULTURA