Гледишта

slučaju, jedan od malobrojnih kupaca to se stvara svojevrsna monopsona situacija koja tržišne signale čini nepouzdanim i neadekvatnim alokacionim kriterijima. Ovim su istražene neke važnije karakteristike kultumih delatnosti koje su od značaja za način funkcionisanja tržišnog mehanizma i za sagledavanja mogućih efekata tržišta u oblasti kulture. Kad se svi navedeni momenti uzmu u obzir, jasno proizlazi zaključak da je u oblasti kulture tržište daleko manje pogodno kao alokator resursa nego u oblasti privrede. Kultura sadrži mnogo više elemenata koji sistematski dovode do defekata u funkcionisanju tržišta. Naročito su značajni razni oblici eksternih ekonomija. Ekonomija obima, sa svoje strane, ima takve implikacije u pogledu racionalne politike cena da kod svih delatnosti koje rade u uslovima opadajućih prosečnih troškova, tržišni mehanizam, da bi efikasno funkcionisao, mora da bude dopunjen nekim fiskalnim mehanizmom. Monopolizam se, opet, javlja kao rezultat same prirode pojedinih kultumih aktivnosti i kao posledica njihove društvene funkcije. Iz konstatacije da se kultura mnogo manje može osloniti na tržište nego privreda nipošto ne sledi da tržište u kulturi treba potpuno odbaciti. Pre svega, skup kulturnih delatnosti je veoma heterogen i razni tržišni defekti nisu pojednako prisutni u svim delatnostima. Pored toga, tržište, iako defektno, može još uvek da bude efikasnije nego alternativni mehanizmi. Konkretna i detaljna istraživanja treba da pokažu u kojoj se meri razni defekti sreću u raznim delatnostima i da predlože najprikladniji način neutralisanja tih defekata; takva istraživanja, međutim, izlaze van okvira ovog napisa.

* Monopsono u ekonomskoj terminologiji označava monopol na strani tražnje.

TR2ISTE I KULTURA