Гледишта

kata. Monopolske strukture imaju za posledicu da krivulje tražnje gube svoj horizontalni položaj, krivulja graničnog prihoda prestaje da se poklapa sa krivuljom prosečnog prihoda, a ukida se i koincidencija između individualnog i opšteg optimuma bez koje decentralizovano odlučivanje ne može osigurati racionalnu alokaciju. Obim „proizvodnje” koji, maksimizirajući svoju dobit, određuje monopolista manji je od onog koji je optimalan sa opšteg stanovišta. Pored ekonomije obima, elemente monopolizma kod kulturnih delatnosti produkuju i mnogi drugi faktori. Najvažniji su oni koji proističu iz same funkcije kultumih ustanova. Naime, mnoge ustanove obavIjaju takve dmštvene funkcije koje zahtevaju da budu koncentrisane u veoma malom broju ustanova, ili čak u samo jednoj ustanovi. Karakterističan primer predstavljaju veliki muzeji, arhive ili biblioteke. Očigledno je da nema smisla da se postojeće muzejsko blago rasparča na veliki broj muzeja samo da bi se zadovoljio jedan od preduslova savršene konkurencije. Naprotiv, svi razlozi govore u prilog zahtevu da muzejske i dmge zbirke budu koncentrisane na manje mesta, ne samo zato što se na taj način eksponati mogu bolje održavati nego i zbog toga što gledaoci, prirodno, žele da što više eksponata vide na jednom mestu. Pored toga, neki kulturni objekti, opet zbog svoje funkcije, imaju opštedmštveni značaj. Troškovi izgradnje i održavanja ovih objekata imaju, u neku mku, karakter fiksnih troškova za dmštvo kao celinu, a njihovo udvostručavanje bilo bi sasvim nepotrebno i neracionalno. Broj takvih objekata je mali i, stoga, nji- \ hovo potpuno prepuštanje tržišnom mehanizmu sigumo ne može osigurati racionalnu alokaciju. Elementi monopolizma dolaze kao rezultat još jedne specifičnosti kulturnih delatnosti. Poznato je da većina kulturnih delatnosti ~vrši” usluge koje se mogu koristiti samo tamo gde su locirane odgova- rajuče ustanove. Usluge se ne mogu prenositi sa jednog mesta na dmgo i zato izostaje jedan važan j mehanizam ujednačavanja cena i stvaranja neophodnih uslova konkurencije. Tako se kod nekih delatnosti straktura tržišta svodi na jedan niz lokalnih monopola koji bez nekih elemenata društvene intervencije ne može dati prihvatljiva rešenja. Kad je u pitanju tržište kulturnih usluga, monopolističke I stmkture često postoje ne samo na strani ponude nego i na strani tražnje. Istaknuto je da se neke od potreba zbog kojih postoje kultume ustanove ne ma- | nifestuju na nivou pojedinih privrednih subjekata, j nego na višim nivoima, pa čak i na nivou celog ! dmštva. Kao finansijer tih usluga mora nastupiti j neka društveno-politička zajednica. Kako je ona \ faktički jedini kupac tih usluga ili, u svakom |

1644

DR LJUBOMIR MADŽAR