Гледишта

bi puki slučaj da baš cena koja pokriva pune troškove plus izvestan deo za proširenu reprodukciju bude ona „prava” „ekonomska” cena, koja u složenoj konstelaciji cenovnih elasticiteta datog dobra i njegovih supstituta i komplemenata obezbeđuje optimalno korišćenje kulturnog potencijala. Na osnovu sasvim jednostavnih teorijskih razmatranja lako se pokazuje da cena ne može biti istovremeno i instrument optimalne alokacije, i faktor proširene reprodukcije ll ). Pored toga, nijedan od onih koji podržavaju zahtev prema kome cena treba da obezbedi finansijska sredstva za investicije nije dao elemente za njegovu konkretnu specifikaciju. Kakav treba da bude odnos između potrebnih finansijskih sredstava i cene? U kom periodu treba cena da obezbedi povraćaj uloženih sredstava? Ako u datoj situaciji postoji potreba za ekspanzijom neke delatnosti, znači li to da njene cene treba drastično povećati i moraju li se relativne cene stalno i naglo menjati u zavisnosti od investicione politike u kulturi? Efekti nedeljivosti investicionih ulaganja u oblasti kulture rezultat su činjenice da mnogi kulturni objekti moraju imati određenu veličinu nezavisno od toga kolika je tražnja u datom periodu za datim dobrom ili uslugom; takvi efekti, sa svoje strane, produkuju situaciju u kojoj cena, da bi u razumnom roku pokrila sve investicione rashode, mora da bude toliko velika da je postojeća tražnja uopšte ne može prihvatiti. Najzad, cenovna elastičnost tražnje može da bude takva da svako povećanje cene, u pokušaju da se ona digne na „ekonomski” nivo, može da izazove smanjenje, a ne povećanje ukupnog prihoda. Ova situacija je sasvim česta kad su _u pitanju kultume delatnosti, jer u slučaju znatnijeg porasta cena potrošači smanjuju one kategorije potrošnje koje su im najmanje prioritetne, a tu, svakako, spada i potrošnja mnogih kultumih dobara i usluga. U toj situaciji cena ne samo da ne može obezbediti proširenu reprodukciju nego, veoma često, ni pune troškove, a koncepcija o ceni kao faktom proširene reprodukcije gubi svaku realnu osnovu. Ekonomija obima ne samo što ima važne implikacije u pogledu politike cena nego, istovremeno, predstavlja jedan od faktora koji stvaraju monopolske tržišne stmkture, pa i na taj način umanjuje efikasnost tržišnog mehanizma. Opadajući prosečni troškovi, koji su konkretna manifestacija ekonomije obima, stimuliraju subjekte kulturnih aktivnosti na ekspanziju, a takva ekspanzija nije u skladu sa onom pretpostavkom savršene konkurencije koja zahteva da na strani ponude bude veliki broj subje-

Ljubomir Madžar: ~Cena kao faktor proširene reprodukcije". ~Ekonomist , br. 4, 1965, s. 601—618.

1643

TRŽIŠTE I KULTURA