Гледишта

Ako bi cene bile formirane tako da u potpunosti pokrivaju troškove proizvodnje kulturnih dobara i usluga, one ni u kom slučaju ne bi obezbedile optimalno korišćenje svih potencijala u sferi kulture. Kako je veliki deo troškova fiksnog karaktera i kako je kod mnogih ustanova najveći deo resursa neophodnih za proizvodnju datih dobara i usluga već angažovan nezavisno od obima same proizvodnje, to je sasvim tipična situacija u kojoj se dodatna dobra i ; usluge mogu proizvesti uz veoma male troškove, pa bi fiksiranje cena na relativno visokom nivou uk u p ni h troškova isključilo iz potrošnje one potrošače koji su spremni da kupe uslugu po ceni koja varira između graničnih i prosečnih troškova, ali ne i po većoj ceni. Drugim rečima, fiksirajući cenu u visini ukupnih troškova, od kojih je znatan deo već ; angažovan i ostvaren u vidu početnih investicija, društvo se sasvim nepotrebno lišava jednog dela potencijalne i ostvarive proizvodnje kulturnih dobara i usluga. Takva bi situacija imala za posledicu suboptimalno korišćenje resursa u oblasti kulture, a ve- : ličina gubitaka potencijalne proizvodnje zavisila bi od cenovne elastičnosti tražnje za datom kategori- | jom dobara ili usluga: gubici su utoiiko veći ukoliko je veća elastičnost. Cena može da pokriva pune troškove samo ako, i tako visoka, obezbeđuje potpuno korišćenje raspoloživih resursa; to će biti samo u slučaju zaista velike tražnje koja može da bude tolika da zahteva određivanje cena čak i iznad punih troškova ali to je već znak da treba graditi nove kapacitete. U svetlu ovih razmatranja treba sagledati i one koncepcije prema kojima cene kulturnih dobara i usluga treba da pokriju ne samo amortizaciju, tj. fiksne troškove, nego moraju obezbediti i sredstva za pro- | širenu reprodukciju. Taj zahtev se ističe veoma ■ često, a sasvim eksplicitno je formulisan u poznatoj Bijeloj knjizi. Pored već istaknute činjenice da takve ; cene onemogućuju potpuno korišćenje kulturnog po- | tencijala, jer dodatne usluge vrednuju iznad tro- ? škova njihove proizvodnje i jer u principu odbacuju ; one pozitivne efekte koje društvo može da realizuje ■ u vidu razlike između cena i graničnih troškova, | ovde se može dodati još i sledeća argumentacija: 1 ukupni prihod svake delatnosti očigledno piedstavlja ; funkciju cene. Međutim, cena nije jedina determi- I nanta ukupnog prihoda. Način na koji ukupni pri- j hod reaguje na promene cene opredeljen je cenov- I nom elastičnošću tražnje za datim dobrom, odnosno | uslugom. Veoma je naivno verovanje prema kome j svako povećanje cene, njeno podizanje na „ekonom- | ski” nivo, nužno poboljšava ekonomski polo* j ; neke delatnosti. Za određene vrednosti cenovr.ela- | stičnosti, sasvim neznatna povećanja ukcpnog pri- j hoda mogu zahtevati velika povećanja cena, a bio ;

1642

DR LJUBOMIR MADŽAR