Гледишта

dr branko pavlović

Svaki oblik dmštva ili Ijudske zajednice može se posmatrati kao skup ili sistem ideja, koje ga čine shvatljivim iako između tog skupa ideja i odgovarajućeg oblika dmštva ne mora postojati, a redovno i ne postoji, neka jednostavna uzročno-posledična veza ili veza mimesisa, odnosno odražavanja. Drugim rečima, raože se pretpostaviti da svaki dati ih željeni oblik dmštvenog uređenja ima neku svoju „filozofiju”. Dmgo je pitanje kako je ova „filozofija” data. Da li je ona sadržana u kompleksu običajnih normi kojima se u osnovi reguliše dmštveno ponašanje jedinki i gmpa, ili u religioznom predanju koje ima istu regulativnu funkciju, mada je ona redovno manje ili više maskirana, ili, najzad, u raspravama koje sadrže racionalnu argumentaciju, obično izmešanu sa patosom ideala socijalne pravde? Izraz „socijalna filozofija” najbolje odgovara ovoj poslednjoj lekciji. On upućuje na rasprave pojedinih čuvenih i uticajnih autora i svoje poreklo ima u sadržaju i cilju rasprava koje su o dmštvu i državi na f nsa * i Aristotel. Osnovni cilj autora klasičnih političko-filozofskih rasprava bio je shvaćen kao otkrivanje onih trajnih ili čak i večitih, vanvremenih stmktura koje moraju biti u osnovi pravih i pravednih Ijudskih zajednica i koje čine log o s ovih poslednjih, log o s skriven običnom i povrsnnn? P°§l e d u na empirijsku stvarnost dmštva. Zamišljalo se da takve stmkture, ukoliko su otkrivene, d_ u guJ u svoju stabilnost večnom fizičkom ili metafizičkom redu stvari u koji, razumljivo, ulazi i logo s individualne duše i njenog racionalnog dru-

IDEJE O ZAJEDNICI SLOBODNIH ZAJEDNICI SLOBODNIH

1647