Гледишта

tako je trebalo izgraditi i Ijudsko dmštvo. Ideje doista postaju materijalna snaga kad ovladaju Ijudima, ali time nije mnogo rečeno. Pitanje je koje i kakve ideje mogu da ovladaju Ijudima; zašto neke ideje ostaju u domenu fanatičkog verovanja pojedinih sekti, dok dmge uspevaju da prodru u sve pore dmštvenog života? U sedamnaestom veku, a to je vek nastanka modernih matematičko-fizičkih nauka, ideje o racionalnom uređenju Ijudskog dmštva dobile su nov snažni impuls. Racionalno je imalo da se izvede iz realnog, a realna je Priroda čije zakone treba otkriti postepenim pažljivim posmatranjem i rasuđivanjem. Verovalo se da se na taj način može dovesti u sklad napredak u saznanju sa napretkom u racionalnom reformisanju dmštvenih institucija. U sklopu takvog rasuđivanja već je bila sadržana ideja o progresivnoj evoluciji Ijudskog dmštva: napredak dmštva posledica je napretka saznanja zakona koji upravIjaju celokupnim univerzumom, pa prema tome na specifičan način, i Ijudskim ponašanjem. Kako je fizički svet bio shvaćen kao skup tela koja se kreću po neumitnim zakonima, tako je i Ijudski svet, po analogiji, bio viđen kao skup individualnih tela koja se ponašaju prema zakonima dejstva njihovih nagona interesa i težnje za „srećom". I ovde, kao i u vizijama starih političkih filozofa, oni koji formulišu ustave i dmge pravne norme morali bi biti dobri poznavaoci Ijudske prirode i „mehanizma” koji je u osnovi funkcionisanja Ijudskog dmštva. Međutim, sada se činilo neplodnim da dobrom poznavanju takvih stvari mora prethoditi istraživanje Ijudske istorije, istraživanje koje će dati odgovor na pitanje ° uzrocima propasti pojedinih oblika vladavine > ao * na pit an je o uzro c i ma nastanka države uopšte. Na isti način tražio se i odgovor na pitanje koja suto prirodna i neotuđiva prava čoveka i građanina. iCada je Robert Filmer (Robert Filmer) pisao svoje delo „Patrijarh, ili prirodna vlast kraljeva” (Patriarcha: or the natural power Kings), on je bio zaokupljen pobijanjima novih ideja kojima se zahtevalo ograničavanje vlasti kraljeva i davanje određenih sloboda i prava njihovim podanicima. Spomenuto Filmereovo delo inspirisalo je Džona (John Locke) da napiše ~Dve rasprave o vladi” (Two Treatises of Government, 1690), kojima je inaugurisao novovekovni individualizam i liberalizam. No istraživanja o kojima je upravo bilo ree \ P re duzim a li su i mnogi dmgi s manje ili više različitim i suprotnim rezultatima. Hobs i Spinoza, a kasnije Hjum, Ruso, Monteskje i dmgi. Na liniji razvoja i rasprostiranja Lokovih, Rusoovih i Monteskijeovih ideja, kao i na liniji razvoja celokupnog pokreta prosvećenosti, u Francuskoj je izvedena

1651

IĐEJE O ZAJEDNICI SLOBODNIH