Гледишта

revolucija od 1789. godine, a mnoge od tih ideja našle su svoje mesto uDeklaraciji o pr ay ima čoveka i građanina, Deklaraciji o nezavisnosti, ustavima zapadnoevropskih država i ustavu Sjedinjenih Američkih Država. Druga jedna razvojna linija ideja, koja takođe ima svoga inicijatora u Džonu Loku, jeste linija nastanka i generalizacije tzv. radne teorije vrednosti. Prvi nagoveštaji ove teorije nalaze se već kod Tome Akvinskog i upereni su protiv „zelenaškog" finansijskog kapitala čiji su nosioci u srednjem veku bili pretežno Jevreji, što je, uzgred spomenuto, jedan od uzročnika srednjovekovnog antisemitizma. Lok je u no- ; vom vremenu i pod novim socijalnim okolnostima doprineo da ideja o utrošenom radu kao osnovnom merilu vrednosti postane plodna. Ona je kasnije prihvaćena od Rikarda i ugrađena je u temelje nove nauke nazvane politička ekonomi j a. No najšire zaključke iz radne teorije vrednost i izveo je Karl Marks, stavljajući je u kontekst . kritički razmotrene Hegelove filozofije, takođe kritički razmotrenih komunističkih ideja devetnaestog veka, kritike političke ekonomije, kao i kritike mladohegelijanskih ideja o mogućnostima emancipa-| cije Jevreja u tzv. hrišćanskoj državi. Pretpostavka da je određeni oblik zajednice slobodnih sam po sebi očigledna vrednost pojavijuje se najpre; u okvirima liberalnog individualizma. Još 1655. go-l dine Džozef Li (Joseph Lee) je pisao: „Nepobitna je maksima da će svako pomocu prirodne prosvećenosti i razuma činiti ono što donosi najveću ko-; rist... Napredak privatnih ličnosti biće i opšti. napredak." Osnovu za slično tvrđenje nalazio je Džon Lok u onome što je nazvao „prirodnim sta-| njem”. Ovo „prirodno stanje” moglo bi biti pre. nešto što odgovara Ijudskoj prirodi kao takvoj nego neka činjenica Ijudske egzistencije u istorijskom vremenu, mada je Lok možda pretpostavljao da je nekada doista postojalo „prirodno stanje” koje on opisuje kao stanje u kojem „Ijudi žive u zajedmcn saglasno s razumom, bez jednog zajedničkog zemaljskog starešine koji bi imao vlast da među njima sudi”. Iz toga bi sledilo da jedna samoupravna Ijud-; ska zajednica, samoupravna po tome što joj nikakav autoritet nije nadređen kao od nje otuđenasila, odgovara samoj Ijudskoj prirodi kao_ takvoj, jer je ova po sebi savršena pa zato funkcioniše u skladu s razumom ako je nešto spolja nametnuto u tome ne ometa. Lok je istovremeno pretpostavljao da je sticanje i posedovanje dobara jedan od najvažnijih elemenata; Ijudske prirode i da je taj elemenat takođe u skladu s razumom. Ljudi bi, dakle, po samoj svojoj prirodi i težili da svoju egzistenciju u oskudici zamene za; egzistenciju u obilju materijalnih dobara. No Loku

tome ne ometa.

1652

DR BRANKO PAVLOVIC