Гледишта

dr Ijubomir madžar

Svojim objektivnim i bezličnim načinom na koji funkcioniše, i značajnim stimulativnim efektima tržište je oduvek predstavljalo pogodan instrument za efikasna privređivanja ne samo u delatnostima koje privredni karakter nego i u delatnostima od šireg društvenog značaja. Nezavisno od toga da li se potrošnja kultumih usluga ostvamje isključivo Preko tržišta ili, pak, iskljućivo posredstvom nekog netržišnog, npr. budžetskog, mehanizma, dakle, nezavisno od toga da li su kulturne ustanove „prepuštene tržištu ili ne, kultura nikada nije potpuno izolovana od efekata tržišnih kretanja. Kulturne ustanove mogu samo na tržištu nabaviti sve mateiijalne elemente koji su neophodni za normalno obavljanje njihove delatnosti, a varijacija cena tih elemenata uticaće na obim proizvedenih dobara i izvršenih usluga. Tržišna kretanja u velikoj meri utiču na lične dohotke kultumih radnika i time na sasvim konkretan način deluju kao jedan od faktora k°Ji determinišu ekonomski položaj kulture. L finansiranju kulture tržište je kod nas dugo vremena igram sasvim neznatnu ulogu. Predominantnu važn?st i.? 130 J® budžetski način finansrianja koji je bio enkasan instrument administrativne i etatističke intervencije i koji, prirodno, nije mogao da se uklopi u samoupravni i demokratski mehanizam reguisanja na šeg društvenog razvoja. Budžetsko finansiranje predstavljalo je materijalnu osnovu za formiranje etatističkih struktura koje su konzervirale postojeće stanje i odnose, koje u razvojne procese u kulturi nisu unosile neophodne komponente kva-

TRŽIŠTE I KULTURA I ICULTURA

1627