Гледишта

litativnih promena i koje su, po inerciji, tokove kultumog razvoja usmeravale nezavisno od stvarnm društvenih potreba. Ovakve strukture objektivno su omogućavale da se i kultura upotrebi kao jedan od instmmenata za birokratizaciju dmštva; posredstvom kulture bilo je moguće sistematski uticati na formiranje javnog mnenja, a preko njega na stva ranje takve dmštvene klime kakva je, nezavisno od opštih ciljeva društvenog razvoja, odgovarala samo nekim slojevima dmštva. Kao reakcija na nedostatke budžetskog sistema, pojavili su se pokušaji za iznalaženjem nekog altemativnog mehanizma koji bi osigurao da tokovi kulturnog razvoja budu u mnogo većoj meri u skiadu sa društvenim potrebama. Prirodno je da se kao jedna od najpovoljnijih alternativa pojavilo tržište. Zaista, tržište dozvoljava maksimalni stepen orgamzacione decentralizacije i, istovremeno, finansijski uspeli radne organizacije ne vezuje za dugotrajne i mucne ali zato ne manje arbitrame procese raspodeie i preraspodele često oskudnih budžetskih sredstava nego za sopstvenu inicijativu i iznalaženje takvin oblika delatnosti koji će maksimalno zadovoijiti postojeću tražnju i, u skladu sa tim, i same dmstvene potrebe. Tržište ima ulogu najvažnijeg alokacionog instrumenta u privredi, pa bi eventualno uklapanje kulturnih delatnosti u finansiranje posredstvom tržišta bilo na liniji napora da princip dohotka, kao ekonomski supstrat naše samoupravne dmstvene stmkture, dobije univerzalnu važnost. Postoji, međutim, opasnost da se prenaglase mogućnosti tržišta u usmeravanju kulturnog razvoja. Ta opasnost je utoliko veća što postoji mogućnost da razmatranja o tržištu i kulturi pođu od imphcitne pretpostavke da će tržište automatski dati pogodna rešenja na svim onim punktovima na kojirna budžetski sistem nije zadovoljio. Stoga je neophodna precizna i detaljna analiza efekata tržišta u sreri kulture, zajedno sa ispitivanjem odgovarajucih implikacija za kulturnu politiku. Svrha ovoga clanka jeste da raspravi neke probleme koji se javljaju u tom kontekstu.

1. NEKE KARAKTERISTIKE TRAŽNJE ZA KULTURNIM USLUGAMA

Jedan od najčešćih argumenata koji se navode u pnlog tržišta kao mehanizma koji obezbeđuje enkasno zadovoljenje dmštvenih potreba sastoji se u pretpostavci da je ono, pored ostalog, jedan ogromm informacioni sistem koji te potrebe adekvatno registruje. Zaista, tržišna tražnja predstavlja objektiviziranu mem onih dmštvenih potreba koje se -I

1628

DR UUBOMIR MA.DŽAR