Говор Dr. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски приликом начелне дебате о буџету за 1922. годину

Т

бине дигну сада на висине Љуботена и Триглава, са којих се боље види но из Макишке визије и прошире дотадањи скучени погледи о уређењу модерне државе. Желело се је јединство троименог а и четвороименог југословенског народа и као основа почетног рада око уређења његове државе на принципима најшире демократије: кидање са преживелим појмовима и методама и вођење чисте државне и националне политике и никакве друге, а најмање племенске, верске или партијске.

За Јужну се је Србију тражило, да се она утопи у Краљевину Србију, прошири Устав и.Закони на њему основани, тиме даду широке уставне и политичке слободе целом насељу, а укину Уредбе и Наредбе, којима су партијски власници у њима владали за време од три године после првог ослобођења, па хтели и на даље владати. -

Укидањем Уредаба отклоњен је немио утисак који је Краљевина Србија имала у целом просвећеном свету због њих и које су много одмагале да се дође до данашњег нашег државног јединства. џ

Шеснаестог Августа 1919. год. проширен је Устав Краљ. Србије на Јужну Србију и ако је томе било противника. Тадањи Председник министарског Савета г. Стојан М. Протић није потписао овај историјски акт већ његов заменик г, Д-р Корошец. -

Овим је актом испуњена вековна жеља народа Јужне Ср- · бије и он је државоправно уједињен у своју националну целину. Стао је као једна државотворна целина уз своје ослободитеље и очекивао да се над њим влада по Правди и Уставу, са горућом жељом да одговори својим грађанским дужностима и користи се својим правима, пошто су закони ујемчавали свима подједнака права и дужности и доносили давно и жарко жељену праву слободу.

Мисаони људи међу њима, запојени идеалом јединствене државе и стапања у један сами народ, тражили су основицу на којојеће остварити овај идеал. Стекли су уверење, да би демократско уређење Јужне Србије, и вођење чисте државне политике дало најсигурнију подлогу за уређење целокупне државе, Јер би уређење Јужне Србије, као најглавнијег дела државне целине, аутоматски доводило до демократског уређења Црне Горе, Херцеговине, Босне, Далмације, Војводине а и свих