Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

102 ГОДИШЊАК КАРЉЕВИНЕ C.X.C.

y 44% мандатима у 4 разне валуте о. ee ae eo ee at 5,941.861.У Мађарској 4% ренти зл. круна с... а ad с. 1. 213,675.306.У 41% мандата 4 разне валуте 1... ala aaa нас не ea 91.154.000.—

Поредтога део од специјално фундираног (гажираног) дуга, у пропорцији са инвестицијама на нашој територији о. | није још дефинитивно утврђен, већ само „едређену >. 7, годишњи ануитет који долази на наш део, он износи, _. после исправке границе према Румунији 2,943%, а . 3% ренту старе емисије 1-Х, франака 714,828 го- S дишње; и 157.628 франака годашње као наш удео у – | ануитету. од. 5,500.000 .—. француских. франака, дру- | ге групе железничких зајмова ,

15) Дуг Ослобођења, који има да се распореди на све државе наследице бивше Аустро-Угарске Монархије, и од кога долази на нашу Државу око зл. фр.... ... " #78,000.000.—

Срачунавање свих дугова наше садашње Краљевине у један тачан износ. немогуће је због различности валуте као и због тога што многи наши ратни дугови и обавезе по уговорима о миру нису још тачно: одређени. На супрот-државним нашим дуговима етоје међутим наша потраживања ратне оштете, која знатно надмашују наше дугове. ·

Литература: М. Недељковић, Историја Српских. Државних Дугова, Београд, 1909.; исти, Наука о Финансијама, друго издање, Београд, 1923.; Експозе Министра Финансија уз предлог буџета за 1922., и за 1923—24.

М. Недељковић.

ДРЖАВНИ TIPHXOJIH . |

За. време првог устанка били су ови народни приходи: 1.. народни порез и то: а) лични у новцу по пет проша годишње на свако мушко лице у кући; сем тога у новцу се, плаћало и по 4 паре на свако. домаће свињче; и 6) у земаљским производима и то 1) 10 од жетвених приноса, 1) 20 од стоке; десетак од вина издавао. се под закуп. Уз то је билоји ванредних намета (реквизиција) у натури, и кулучења ради подизања утврђења, путева, мостова, преношења хране, давање коморе ит. д.; 2) Нахијски прирез а уз њега општински прирез за издржавање пошта, судова, школа, дочекивања званичних лица кад путују ит. д. (уз то владичинска димница и свештенички порез). 3) Приходи од царина, превоза и риболова, који су издавани годишње под закуп за понуђену цену, а закупци су после наплаћивали таксе по тарифи коју је прописивао сам Савет; 4) Приходи од такса и казни који су досуђивали и наплаћивали нахиски судови и полициске власти по прописима Савета; 5) Приходи од продаје турских добара, чији се сопственици нису вратили у Србију и покорили српској управи; 6) Приходи од рудника. 1806. и 1807. вађено је из Кочерског рудника, помоћу 35 доведених рудара саксонаца и једног рударског инжињера, сребро, гвожђе и бакар, а из околине Авале (друга група рудника) олово. Гвожђе, бакар _ и олово су ливени и употребљавани за народне (ратне) петребе; од сребра је кован новац са турским жигом а од бакра са аустријским. Под владом кнеза Милоша појављују се многи још државни приходи, делом као ожинљени стари турски порези, а делом као ново створени порески облици.