Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 103

Пред пореску реформу од 1835. постојали су ови порези: 1) државни порез Хданак); 2) бећарски порез; 3) цигански порез (харач); 4) разне таксе и суд ски приходи; 5) царински и превозни приходи; 6).карантинских:'приходту). риболовачки приход; 8) пијавички (блатарински) приход; 9) механски; 10) касапски (месарски); 11) кантарски (мерачки); 12) дућански приход: 13): вашарске таксе; 14) утрински и шумски приходи; 15) десечарски приходи; 16) приноси од новчаног капитала; 17) ванредни И 1 случајни приходи) 18) војни прирез. i "после: доношења Устава од 1835. све дотадање врсте турских пореза У Србији спојене су у један једини порез који је назван „грађанским данком“ и који је носио просечно по 6 талира од сваке пореске главе (1839. д смањен на 5, 1841 повећан на 6, 1842 опет смањен на 5 талира). Тај се данак: ; | - Hannabunao. „ репартицијом на општине, а ове су га разрезивале на поједина лица у своме подручју. Уз овај грађански данак остао је и „бећарски“: (за слуге) и (харач) за цигане скитаче, који су наплаћивани по квотама. Законом о Непосредном Порезу од 1864 задржан је дотадањи гра-! Ђански порез, у висини од 6 талира просечно с главе на главу, али така; да је "по три талира плаћало свако пореско лице подједнако, а она друга: „три талира су, репартирале општине међу своје грађане с обзиром на њихове имовно стање, према класама имућности, тако да је највећи порез по селима, ; био 15, по, „варошима 30, а у Београду 60 талира годишње. i

1884. донет је нови закон о Непосредном порезу, који и данас још:

аважи у Србији (сада и у Црној Гори). По том закону уведени су непосредни;

„порези (по приносу) на земљиште, на зграде, на принос од радње и личнога

рада, на обрт и на личност. Поред ових пет основних облика непосредних;

пореза уведени су прирези,; и читав низ. посредних пореза. Уз то. су се: уво; дили поступно и други облици државних прихода.

ОМ. буџету за 1914. наилазимо на ове врсте државних прихода: ! непосредни порези (на земљиште, на зграде, на принос од капитала, на; принос од радње, ка принос од личног рада, на обрт у радњи, на личност), и уз њих бпецијални прирези (32% школски, 4 и '/:% жандармски 5%; за војне грађевине, 5% за ремонстски фонд, 7% жељезнички), инвалидски,

> порез'и свештенички бир; 2) Посредни порези (државна трошарина, царине, таксе, монополи). 3) Приходи од саобраћајаних установа (жељезница,/ А адште; "телетрафа, телефона); 4) Приходи од привредних установа (Управе: "Фондова, Класне Лутрије, Привилеговане Народне Банке, Државне Штампарије, Државног Сточарског Завода, Топчидерске Економије, лозних расадника, пољопривредних школа, " Војно-Техничког, 'завода); ' 5 При__Ходи од државних непокретних имања (шума, рудника, камених мајдана; | „пољских добара и зграда); 6) Приходи од државних капитала и фондова, Хи 7) разних прихода (казне, од продате стоке и ствари без сопственика, „државна. наслеђа, војница, приходи од Народног Позоришта, од продаје | званичних публикација, и т. д. и разни случајни приходи). : A нашој заједничкој Краљевини С. Х. С. државни приходи се у " буџету деле на опште (унифициране) и специјалне (који притичу по craA рим ин: законима и нису још Умифицирани. По буџету за 1924—25.:

E | | |

РВИ

таксе, · државна трошарина, такса, монополи, добит на новцу (ажија и ин= тереси код разних надлештава) и т. сл,, порез ) на пословни промет, приходи

би