Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

|

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ C.X.C. ili

Раздео. у милионима динара . 1919/20 1920 21 1922,23 1923 24 1924 25

„ Исхране и Обнове ... 20.6 4.2 —. —. о „ Социалне Политике 95 74.3 373.2 361.2 359.2 „ Аграрне Реформе ... 1.6 4.8 57.7 73.4 92.5 „ за “Уставотворну Скуп- | | штину ит.д. |... 0.2 04. 05 0.5 0.3 Резервни Кредити ..... —. —. 81.0 + 120.0 120.0 | Укупно . 1.558.0 3.994.4 6.934.6 10.344.0 10.405.0

Значајна карактеристика у развитку издатака Краљевине С. Х.С. је та да врло велике квоте иду на инвестиције (градњу и оправку жељезница, путева, државних зграда, мостова, мелиорацију државних добара, подизање и проширење државних монополских фабрика, рудника, шумских ексилеатација и т. д.).

ДЕФИЦИТИ.

У току финансијске историје Србије, буџетски дефицити настајали. су обично онда када је наступало живље развијање државне администрације или државних функција уопште; односно када је грађење железница, преоружање војске ит. д. наметало држави изненада велике издатке. У таквим случајевима било је тешко врло развијати државне приходе упоредо са расходима. Карактеристично је да је за све време прве владе Кнеза Милоша, у бној патријархалној примитивности државне организације стање наших финансија било одлично; а да се дефицити појављују најпре под Уставобранитељима, затим под Кнезом Михајлом а онда од почетка владе Кнеза Милана па све до краја деведесетих година. У историјској перспективи ти периоди показују се међутим као периоди најживљег политичког, социалног, економског, и административнога развитка Србије. С тога и ако је у тим временима често било и техничких разлога рђаве финансијске управе, у главном су дефицити у историји Србији били изазвани наглим културним развитком, који финансије ове још нарезвијене аграрне државице нису могле у стопу да прате. .

У уједињеној Краљевини С. Х. С. имамо скоро исти случај. По ослобођењу и уједињењу свих југословенских покрајина, нова држава имала је пред собом силне економске социалне, културне и политичке проблеме: требало је подићи цео економски живот из рушевина, обновити порушене зжедезничке пруге, моставе и путеве, постарати се за упропашњено становништво, за безбројне инвалиде и породице у рату палих бораца, провести на пречац аграрну реформу, реорганизовати валуту, организовати правосуђе, администрацију, просвету, старати се за народно здравље и социалну скрб и т.д: Све су ово биле врло хитне и неодложно важне потребе. Државни приходи били су необично слаби и малобројни. Из опустошених покарјина није се могло ни очекивати толико прихода, да се сви ти ванредни и ванредно велики расходи могу подмитрити. Статистичке табеле у чланцима Приходи и Расходи дају о томе сасвим јасну слику. С тога се за прве. четири године финансиске историје Краљевине: С. -Х. С. појављују велики дефицити изражени у позајмицама код Народне Банке (сума емитованог тапирног новца од близу 3 милиарде динара, мимо дуга за повлачење крун-