Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

112 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

ских новчаница.), у разним летећим дуговима (позајмицама у земљи и на страни, неисплаћеним рачунима и обавезама и т.д.. и консолидованим дуговима, о којим је говор у чл. Дугови. И овде би се могло добрим делом говорити и о техничко-финансиским разлозима због којих су сви ови дефицити настали; али је несумњиво да је дефицита морало бити, јер је сасвим била објективна диспропорција између државних задатака и народне финансијске снаге.

Од 1923. буџет Краљевине С. Х. С. доведен је у равнотежу, и та се година завршује без дефицита. У исти мах престаје се и са даљним емисијама папирног новца. Васпостављање буџетске равнотеже своди се с једне стране на увођење већег рада у државне финансије, и с друге стране на, јачање економске и финансијске снаге наше државе,

М. Недељковић.

ВАЛУТНО ПИТАЊЕ.

Крајем 1918, по свршетку Светског Рата, на територији Краљевине

· Србије циркулисале су три врсте новца: српски, аустро-угарски и бугарски. Уједињењем Црне Горе на територији наше државе дошао је и четврти новчани систем: перпери. У новим крајевима (ван Србије и Црне Горе) владао је систем крунског важења. Отуда се у валутном погледу поставио као први проблем: унификација разних новчаних система. ·

Како је крунско важење било остало не само у нашим новим крајевима, већ и у Аустрији и у Угарској, где је емисиона банка, и после слома аустроугарске монархије продужила штампање аустро-угарских банкнота, чији је курс, услед тога, продужио и даље нагло да пада, тоје прва мера валутне политике била: национализација крунских банкнота на територији наше: државе. Ово је проведено. у два маха. Прво, путем жигосања крунских банкнота. На сваку банкноту имао се ударити жиг наше финансијске или управне власти места, где се жигосање вршило. Овај посао је обављен од друге половине месеца децембра 1918, па до краја јануара 1919. Према . званичним податцима жигосано је укулно, на целој територији, по покрајинама овако:

У Србији... ош... а. ле зе. +. и. 418,517.405 круна.

У Црној Гори с ле. су ле. а 5,612.646 ,,

У Хрватској се ош ee e ... ... -.. 1,937,673.858 „

У Босни и Херцеговини .... ... ... .... 510,21.574 ,„

У Словеначкој ...... 1... ши. и. 686;623.239 | „.

У Банату Бачкој и' Барањи | SA NA 1,664,036.437 _,,

У Далмацији о ли. 1. ... ... ... ... 153,060,440 ' CBera e a . 4,875,135.599 KpyHa.

Велика“ разноврснот жигова "учинила је, да су се брзо појавили фалсификати. Прелазак банкнота из Аустрије и Угарске није био ефикасно спречен. Услед тога је била настала "хитна потреба, да се крунске банкноте замене и повуку из саобраћаја. Ради тога је Министарство Финансија поручило израду нових банкнота; комадима од' "по 1, 5, 10, 20; 100 и 1000. . динара. Штампање њихово међутим није | могло ићи доста брзо, и стога“ je. Министарство "Финснсија приступило маркирању крунских | банкнота.“ Те је биб други покушај национализације крунских 'банкнота. На сваку"