Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

. ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 113

_—____- _______- _ __-_____________________ банкноту лепила се нарочита маркица, слична поштанској. Овај је посао обављен од друге половине месеца новембра 1919, па до другог јануара. 1920. Резултати маркирања били су ови:, ПИ

У Србији и Црној Гори ни – 620,517.405 круна.

У осталим крајевима ..,.... -.. . 5,066,089.325 „

' Свега . 5,686,606.730 круна.

Као што се види, при маркирању се показало више круна, него, приликом жигосања.

У то време су завршени и преговори са Привилегованом Народном; Банком Краљевине Србије, која је, путем уредбе од 26. 1. 1920. постала: емисионом банком нове Краљевине С. Х. С: Народна Банка је примила као своје раније поручене државне банкноте, које су носиле натпис: Министарство; Финансија. Између банкнота тог издања и банкнота, штампаних од стране Народне Банке, нема никакве унутрашње разлике.

После споразума са Народном Банком одлучено је дефинитивно повлачење банкнота Аустро-Угарске Банке. По решењу Министарског. Савета, публикованом у Службеном новинама 18. 1. 1920. круне су повучене: из саобраћаја у сразмери 4 круне за један динар. |

Дефинитивно повлачење крунских банкнота извршено је почетком 1920. год. За повучене круне издате су динарске банкноте у износу: од 1,194,642.407 динара. То представља државни дуг код Народне Банке, и он се сваке године смањује на тај начин што је у закону о Народној Банци: предвиђено, да је држава дужна да исплаћује овај дуг из следћећих извора: 1. целокупним својим уделом у добити Народне Банке; 2. чистом добити од државних домена, у износу предвиђеном буџетом за тај циљ; 3. ванредним дотацијама, такође предвиђеним у буџету; 4. редовном отплатом од 1% годишње од остатка дуга, почев са шестом годином од дана ступања на снагу закона о Народној Банци, и 2% годишње, почев са деветом годином.

У погледу перпера донета је одлука о њиховом повлачењу тек 27. 4. 1921. Према тој одлуци Министарског Савета размена се извршила за све притежаоце перпера до суме од 5.000 перпера по сразмери 1:2, . j. 1 динар за 2 перпера. Размењено је свега 12,000.000 перпера у округлој цифри.

За бугарске левове био је утврђен с времена на време званичан курс (прво 80 пара 1 лев, затим 50 пара 1 леви т. д.) док није најзад забрањена његова циркулација на нашој територији.

На овај начин извршена је права етапа у нашем валутном питању: унификација.

· Међутим, док се спроводила унификација, а и после ње, вредност динара је стално опадала, и тако је настао један нов валутни проблем: инфлација, дефлација или девалвација 2

У времену од 1919 до краја 1922 ми смо живели у пуној периоди: инфлације. Државни дуг се попео код Народне Банке, не рачунајући ту и суму за замену круна, до износа од 3. милијарде динара, а укупна новчана циркулација Народне Банке на 6 милијарди, од прилике 20 пута више, него. што. би требало да буде према предратним цифрама. Задуживање државе код Народне Банке, буџетски дефицит, а уз то и пасиван трговински и општи биланс плаћања, учинили су, да је динар из године у годину врло брзо: падао. Док је један долар плаћан крајем 1918 око 6 динара, марта 1919 он