Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

| } ž i i i

-

125 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 7

2) да присуствује Збору акционара банчиних, као представник Министра Финансија;

3) има право да тражи извештаје о свима пословима. с Министарством Финансија, да прегледа рачуне Министарства Финансија, депозитеју индстранству и све оно што би Министарству Финансија било потребно да зна е раду банчином по девизним њеним пословима.

Послови банчини. Народна Банка Краљевине С. Х. С. врши све банкарске операције једне емисионе банке као н. пр. есконтовање и реесконтовање пословних меница; вараната домаћих јавних сместишта; државних благајничких записа; куповање и продавање меница и чекова на стране пијаце; куповање и продавање злата и сребра; давање зајмова на залогу злата и сребра, државних облигација ма које врсте, као и облигација, акција и заложница за које држава јамчи; примање новаца и других вредности на чување и руковање; примање новаца и других вредности на текући рачун; отварање жиро рачуна; вршење наплата, исплата и комисионих банкарских послова; вршење службе око уписа зајмова за рачун Државе и самоуправних тела; старање о томе да се здрава валута наших емиграната прикупи и искористи у интересу домаћега новчаног оптицаја ит.д.ИТ.Д.

Поред ових уобичајених банкарских послова Народна Банка врши бесплатно дужност државног благајника под условима, које Банка са Владом закључи.

Народна Банка не може куповати непокретна имања нити на њих зајмове давати. Непокретног имања може купити само колико јој је за рад потребно. У случају да јој које потраживање дође у опасност, може за то потраживање тражити обезбеду и у дужникову непокретном имању, па имање и купити, али га првом згодном приликом и продати.

Емисиона Банка. Народна Банка има искључиво право да издаје новчанице. Управни Одбор по споразуму с Министарством Трговине и Индустрије и Министарством Финансија утврђује: типове новчаница који ће се издавати и начин контролисања израде.

Народна Банка је дужна да исплати сваку своју новчаницу у металној законској монети, чим јој се за исплату поднесе. Новчанице у оптицају морају бити осигуране златом и сребром и другим трговачким и финансијским вредностима, које се лако и сигурно могу претворити у готов новацМетална подлога Народне Банке се састоји од злата и сребра у њеним тре. зорима и њеним потраживањима у иностранству. До које ће границе и која од ових потраживања моћи да уђу у састав металне подлоге, одређује се с времена на време споразумом између Министара Трговине и Индустрије, Министра Финансија и Народне Банке. Народна Банка може, као редован кентигент, пустити у оптицај својих новчаница највише трипут онолико колико има металне подлоге. Није регулисано законом у којој пропорцији металне подлоге мора да стоје злато или сребро. Ова пропорција варира из разлога што се главни део металне подлоге састоји из потраживања у иностранству која непрекидно варирају према активности банчиној. Међутим резерве злата и сребра варирају врло мало из разлога што су банчине трансакције с овим металима за сада сведени на минимум. Резерва која се састоји из страних новчаница и потраживања у иностранству представљају стране монете по предратном курсу (1 динар раван је фр. франку, 5 динара равни