Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

= ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

су једном долару и25 динара равни су једној фунти стерлинга), али овде улазе у обзир само оне онете чији је курс већи од динара. |

Суспендовање металне монете. Законом од 27.јуна 1921. којим је установљена Народна Банка Краљевине С. Х. С. суспендована је размена новчаница Народне Банке Краљевине С. Х. С. за металну монету све донде док опште економске и финансијске прилике не дозволе да се ова размена опет уведе у живот.

Рачун привремене размене. Држава може у свако доба према својим потребама да изврши привремену размену код Народне Банке и да повуче новчанице, на основи гаранције њеног злата и кредита у иностранству, по њиховој номиналној вредности без икаквих трошкова до једног максимума од 600.000.000 динара. Ове новчанице нису укључене у редован контигенат Народне Банке. За све време док траје суспендовање металне исплате, Држава мора да одржава своју гаранцију у злату и страним кредитима у висини од најмање триста милиона динара.

Опште одредбе. Народна Банка не може давати информације приватним личностима о кредитима, стању и рачунима, које друге приватне личности уживају код ње.

Имовина и доходак Народне Банке ослобођени су од плаћања свију пореза и дажбина за све време трајања концесије.

Банка не плаћа интерес на улоге.

Таблица на крају чланка показује упоредни преглед банчиних послова у 1922. и 1923. 1924. и 1925. г. |

Дисконтна стопа и пнтерес. Нормална дисконтна стопа Народне Банке остала је на 6% у току 1921., 1922. и 1923. год. До 23. јуна 1922. год. дисконтна стопа за индустријска предузећа и кредитне установе била 5% али тога датума повећана на 6%. Интересна стопа за зајмове била је 5%, за индустријска предузећа и кре дитне установе, 6%, за све остале до 14. септембра 1921. год. када је стопа изједначена и била подједнака за све т.ј. 6% . 15. јуна 1922. год. установљена је садања стопа од 7%.

Циркулација. – Народна Банка има искључиво право да издаје новчанице.

Децембра 31. 1924. број издатих новчаница износио је 8,024.393.845 динара од којих су 2,022.895.080 динара били у поседу Народне Банке а остатак од динара 6,001.503.765 у циркулацији. | Према закону о Народној Банци само злато и сребро, стране новчанице у поседу Народне Банке и кредити банчини у иностранству могу да послуже као метално покриће за новчанице издате за рачун Народне Банке. Само стране монете чија је курсна вредност већа од динарске вредности улазе у обзир и такве монете калкулирају са према њиховом предратном курсу (на пр. 1. динар раван је једном фр. франку, 5. динара равно је 1.00 долару а 25 динара равној једној фунти стерлинга).

Народна Банка је овлашћена да изда три пута више новчаница од своје металне подлоге. Ова је износила на дан 31. децембра 1924. год. динара 474,351.472.45.

Народна Банка је поред новчаница које је издала за свој сопствени рачун имала да преузме на себе одговорност без интереса за новчанице издате од стране Министарства Финансија за размену аустро-угарских