Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 127

новчаница које су затечене на територији Краљевине С. Х. С. на дан Уједињења. Овај дуг који је износио динара 1,275.994.608.10 у времену размене крунских новчаница био је редуциран на 1,186.367.906.75 динара до 31. децембра 1924. године. Даље према прописима закона о Народној Банци држава је овлашћена да добије од Народне Банке један изванредан кредит од 2,000.000.000 динара, а и један редован кредит од 1,000.000.000 динара за радни капитал с интересом од 1% до 23. јула 1931. год. Министарство Финансија повукло је цео кредит од две милијарде динара и 966,355.034—. динара из кредита од једне милијарде.

Оба ова кредита гарантована су Државним, благајничким боновима и вишком вредности државних домена заложених Банци.

Према закону кредит од две милијарде мора бити ликвидиран до 23. јула 1931. год. а исплата дуга за размену крунских новчаница извршиће се и то:

Ту из државног удела у добити код Народне Банке.

2) Из чистог прихода од државних домена,

3) из изванредних прихода предвиђених буџетом.

4) сталним годишњим исплатама од 1% дуга почевши од 1927. и 2%, од 1930. год.

Од 1921. до 31. дец. 1924. год. држава је отплатила Н. Банци по дугтовању за крунске новчанице 89,726.701.34 динара.

Експлоатација државних домена, који служе као гаранција Народн. Банке, врши се било директно од стране Државе било индиректно у закупе У овом последњем случају Држава је обавезна да пошаље Народној Банци копију уговора.

Народна Банка је свлашћена да изда новчанице ради покрића свих ових аванса Држави и стога њена фидуциарна циркулација садржи новчанице, издате на рачун ових аванса као и новчанице, издате на бази њене металне резерве и на рачун размене крунских новчаница.

Министар Финансија у свом говору у Скупштини на дан 20. јануара 1924. год. изјавло је: „Разлог за повећање циркулације у 1923. год. треба тражити да је држава извукла своје депозите од 8%, зајма из 1922. г. (Блеров зајам) и од 7% зајма из 1921. год. од Народне Банке. Познато је да су долари брже мењани у динаре него што је то било потребно. Ови су долари остали код Народне Банке и у току 1923. год. онда су постепено повлачени и трошени у смислу закона о Блеровом зајму. Смањење за овај рачун износи 328.000.000 динара. Депозит од 7% зајма смањен је за 45.000.000. У ову ' суму ушли су до златних динара у циркулацију и у толико је повећали.

Други разлог треба тражити у повећању злата и друге резерве у страним монетама код Народне Банке.

Новчанице у циркулацији заједно са металном резервом означене су следећем таблицом:

Новчанице у циркулацији Метална под.

31. децембра 1918. г. ...... ... ... ... ... 340.569.310 297.293.917.18 30. јуна 1919. год. ... ... ... ... ... ... ... 494.875.065 327.202.287 .27 31. децембра 1919. год. с... ... ... ... ... 664.007.459 434.418 619.08

30. септембра 1920. год")... ... ... ... ... 2,814.319.175 437 .228.236..41

жу Народна Банка нема податке за 30. [ули 1920 год. и стога су унете цифре а септембар 1920. год.