Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ТОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 135 · НОВЧАНИ ЗАВОДИ.

У нашој земљи су назив банке добиле и оне кредитне установе, које се у целом свету третирају као задруге (занатске или земљорадничке), за кредит. Разлог је у томе, што су узеле акционарску форму, дакле тин капиталистичког предузећа. Међутим, има у Хрватској и Славонији, а нарочито у Војводини, и таквих новчаних завода, који немају ни 25.000 .динара сопственог капитала!

У Србији, где је и пре рата постојао систем концесије, необзирна државна власт правила је отежицу формирању малих завода, постављајући као услов при оснивању, један минимум капитала. Отуда у Србији већина завода основаних после рата, имају најмање милион динара основне главнице, а они предратни принуђени су или на спајање (фузију) или на ликвидацију, јер Министарство Трговине и Индустрије (Одељење за Кредитне Установе) неће да толерира такве новчане заводе.

Крајем 1918. и 1919. настало је нагло национализирање аустријских предузећа, нарочито у Босни и Словенији, па су после ослобођења основане чисто словеначке банке. Љубљанска Кредитна Банка, која постоји од 1900., стоји на челу словеначког новчарства и преставља једну јаку новчану установу, која је проширила свој рад на целу земљу и продрла у све важније привредне области. У словеначкој има 12 новчаних завода у акционарском облику, од којих су већина у Љубљани, и новијег су датума. (Постали су после рата). Али су зато они успели да прикупе целокупну уштеђевину и имају јачи економски утицај, него да су капитали распарчани на више завода. једна штедионица на пр. има десет пута више улога на штедњу, него што износи њен акционарски капитал.

После Словеначке, најстаријег су датума новчани заводи у Хрватској. и Славонији. У времену од 1866. до 1870. основано је само у тој покрајини 8 штедионица и две банке. Из тог времена је Хрватска Есконтна Банка један од најјачих завода у Хрватској. Најстарија је новчана установа у Хрватској Прва Хрватска Штедцоница (основана 1846.), која и данас стоји на челу хрватског новчарства, а после ње долази Хрватска Есконтна Банка.

За 1924. годину познати су подаци о раду 651. новчаног завода. Од овог броја скоро једна трећина долази на Србију (без Београда), у којој области преовлађују тип малих новчаних завода. Банака, у облику акционарских, има сада и по селима.

Уплаћена главница свих банака у земљи исноси близу две милијарде динара. Најјачи су капиталом новчани заводи у Загребу. На 32. завода долази сума преко 600.000.000 или скоро једна трећина целокупног капи: тала свих банака у земљи. После тога по јачини капитала долази Београд, као други центар нашег банкарства.

Поред основног капитала новчани заводи располажу и резервним фондовима. По правилу, од чисте добити редовно се одваја известан проценат за стални резервни фонд. То би се могло назвати легална резерва. Али сем тога има и других резерви, познати под именом: фонд за амортизацију, особена резерва, за разлику на курсу папира, за отпис сумњивих потраживаа и т. д. Укупна цифра свих фондова износи 450.000.000.—. • Према томе сопствена средства свих новчаних завода у земљи износила су 2.450.000.— или за 167 милиона динара више него у 1923. У том погледу био је јак пораст за последњих пет година, што се лепо види из