Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

136 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ СХС

овог упоређења које даје професор Розенберг („Привредни Преглед“ бр. 43. и 44. од 1925.):

1920 2... о... :.. 733.3 милиона динара 1921 0... a ae ae ae te te te ш. :. 1,098.4 „ „ 1922... e e ee e ee dt de eee . +, 1.8038 » » 1923. ... 1 0... ... по... ... ... 2.2836 » „ 1924 2. о... 6. ... 2.450.9 „» „

Упоредо са повећањем сопствених средстава расла су и туђа, која се стављају банкама на расположење у облику улога на штедњу. Однос између сопствених и туђих средстава је као 3, 4 : 6,6. Скоро је дакле, двапут више туђег новца којим банке раде. Крајем 1924. укупна сума улога на штедњу износила је 4,650 милиона динара.

За прикупљене уштеђевине од народа, у оскудици јавних штедионица, банке имају несумњивих заслуга, у горњу цифру улога нису урачунати улози код Државне Хипотекарне Банке (око 400.000.000 —) и код Поштанске Штедионице (такође преко 400.000.000.—).

Од активних послова југословенских банака најважнији су есконт и текућа рачун. Укупна сума меница у портфељу износила је око две милијарде. Од тога на Београд и Србију долази скоро половина, јер се у Загребу — поглавито због финансирања великих индустриских предузећа —- више развио кредит у облику текућих рачуна. Сума текућих рачуна, међутим, код ових банака износи око шест милијарди, од чега скоро две трећине долазе на Загреб.

Есконт нарочито увек се развија успешно код малих, провинцијских банака. У том погледу нам Србија пружа један леп пример. Укупна сума меничног портфеља новчаних завода у Србији (без Београда) износила је У милионима динара:

1922... 2. о... ... ... 142,0 милиона 1923. ... a. a e de a dt de ee de ad de e ht. Pt: 237,7 милиона 1924. ... ... „a de e te ba dt tt dd e ... ... ... ... 352,6 милиона

И пре рата, а у последње време и после рата, земљорадник је важан клијенат наших малих банака по унутрашњости. Меница је инструменат кредитни не само за трговачке и индустријске операције, него и за задуживање, прибављање инвестиционог капитала, па чак и ради подизања грађевина (дугорочни кредит). У том погледу занимљива је статистика коју води Управа Државних Монопола о продаји меничних бланкета. У једној години, на пример, продато је укунно 809.000 комада меница које гласе на суме испод 10.000 динара. Исте године продато је највећих (за суму од 400—500.000 динара) 5638 комада.

Потребно је напоменути, да у горњу суму од две милијарде есконта није узет у обзир портфељ Народне Банке, Државне Хипотекарне Банке, и Поштанске Штедионице. Али како се све три ове установе баве поглавито кредитирањем новчаних завода, то се њима обично шаљу менице у реесконт, дакле такве које су већ показане у статистици новчаних завода, као портфељске менице.

Крајем 1924. г. есконт код Народне Банке износио је 1,289, милиона динара. Од тога више од половине долази на новчане заводе. На индустриј-