Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С. Х.С. 137

«ска предузећа долази 230 милиона а на трговину (увозну и извозну) 165 милиона. о

Што се тиче текућих рачуна, они су најјачи код Загребачких банака. 'Четири велике, водеће банке у Загребу, имале су дужника по текућим рачунима за две и по милијарде динара, докле есконт (менични портфељ) није износио ни 250 милиона. У том погледу на прво место долази Прва Хрватска Штедионица са 861,4 милиона, а за њом Хрватска Есконтна Банка са 794,4 милиона. Српска Банка Д. Д. Загреб, која се такође рачуна у ве„лебанке имала је меница (крајем 1924) за 117,4 милиона, докле су дужници по контокоренту дуговали свега 98,6 милиона.

И код београдских банака се развија посао по текућим рачунима, али у мањој мери него у Загребу. Укупна сума износила је крајем 1924, . године 948,3 милиона. Од тога скоро по једна петина долази на ЈадранскоПодунавску Банку и Извозну Банку (182 милиона). На треће место долази Аграрна и Индустријска Банка са 121,9 милиона. У том погледу посао се стационира, јер је укупни износ контокорента код београдских банака износио:

1922. 1... 2. а. о. ... ... ... ... ... ... ... 865.0 милиона 1923. ... 0 о. бе. ... ... ... ... ... ... 869,3 милиона Вреди још напоменути Љубљанску Кредитну Банку, која је нарочито уведена у Словенији и кредитира знатно индустрију. Њена позиција „дужници“ износи 300,6 милиона, према меничном портфељу од 65,6 милиона. Петребно је да се напомене на овом месту, ради бољег разумевања, да све "велике банке, које рапсолажу знатном мрежом филијала, под дужницима по текућим рачунима воде и своје сопствене филијале.

Знатне суме новчаних завода лансиране су у непокретности и папире од вредности. Београдске банке, на пример, лансирале су у ефекте 172 милиона (махом државни папири и акције индустриске и банкарске) и у непокретности 232 милиона. Од непокретнина располаже Јадранско Подунавска Банка са 75 милиона и Извозна Банка 29 милиона. У том погледу Загреб је скромнији и код пет водећих банака некретнина не износи више од 107 милиона. Међутим у ефектима су много јачи и ових пет банака располажу разним папирима у вредности 274 милиона. Сразмерно осталим | активним пословима, у Југославији је слабо развијена ефектна трговина, као банкарски посао. То: се најбоље види по трансакцијама на берзи. На Београдској берзи купљено је и продато ефеката:

године 1923. 1924. Приватних папира te ae te ee et te tt e 32,2 223,8 акција новчаних завода о... 6... 6,1 5,7 акција индустријских ... ... tt te ete te e ee 1,1 0,7

Као што се види, промет акција опао је, а трансакције са државним папирима (рента ратне штете) повећавају се. У 1925 години је тај посао још више повећан, нарочито у Загребу, где је ефектна трговина у опште јаче развијена.

Из тога разлога, што се слабо тргује и спекулира хартијама од вредности, нису много развијени ни ломбардни послови. Загребачке банке и не показују засебно у билансу зајмове на покретну залогу, а код београдских банака укупна сума ових зајмова износила је 25,2 милиона динара.