Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

138 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Ште. се тиче рентабилитета новчаних завода, он се види из ових нодатака. За последње три године у милионима динара:

године 1922. 1923. 1924. бруто приход о. ле. 20. 20. 1... ... ... ... 758,2 1,057,0 1,242,5 расходи 0... 2 о... о. ... ... ... ... 555,4 782,9 963,8 чиста добит ... о... и. 199,2 275,0 300,9 губитак ......... 1,8 10,9 22,1

Из овога се види, да се после периода инфлације улази у јачу фазу неповољних резултата за банке. Било је стечајева. У прошлој години, 44. банака завршило је биланс са губитком. Просечна дивиденда износила. је у Београду 9,05% од нормалне вредности акције. Има банака које дају 15—20% дивиденде. У Србији је просечна дивиденда 11,15% , али зато код појединих банака иде на 30—40% од номинале. У опште су код малих банака режијски трошкови сразмерно мањи, те су у могућности да дају велику дивиденду. Веће Загребачке банке дају 10—15% дивиденде. Курс акција се, због тога не диже више него 50—60 од сто од номинале, сем неких изузетака.

ОСИГУРАВАЈУЋА ДРУШТВА У ЈУГОСЛАВИЈИ.

У Србији за један дуг период времена, није било осигуравајућих друштава, која су основана домаћим капиталима. Деценијама су радила страна друштва и нека су била врло популарна, као: Ескитеб, Грешем, Норт Бритиш и Меркантиле, Њу Јорк, Анкер, Осигурациони Генерали ит. д.

Овим страним друштвима припада несумњиво заслуга што су код нас колико толико раширили идеју осигурања. Изгледа ипак да се главна делатност свих тих друштваа сводила на област осигурања живота. Против пожара ретко се осигуравало. Нарочиуто по селима, где је важио закон о злонамерној паљевини, по коме су општине дужне накнадити штету од пожара кад се кривац не пронађе, — није се ни осећала потреба за овом врстом осигурања.

Почетком деведесетих година прошлога века већ је била толика навала страних друштава, да је влада била принуђена донети закон о осигуравајућим друштвима (од 31. марта 1892.) који и данас важи у Србији. У тренутку кад је донесен, овај закон је имао у виду само страна друштва и према тој околности је и редигован, те је пропустио да регулише мндге односе између осигураника и друштава, да пропише опште услове за рад и да прецизира права надзорне државне власти.

За почетак рада тражена је кауција од 100.000 — динара и прибављање непокретности у вредности од 150 до 200.000 динара. |

Крајем двадесетих година, а нарочито 1900—-1901. године јавила се била у Србији једна манија за осигурањем, ницала су друштва за помагање у случају болести и смрти.

Ове установе, познате под именом свадбених и укопних друштава, доживела су убрзо крах, пошто им цела уплата улога и исплата обећане накнаде није почивала на математичкој основи. При том је доста наивног света претрпело знатне материјалне штете. На жалост, чак је и државна власт у оно време фаворизирала ове установе, из чисто фискалних разлога: ударене су биле таксе на пријаве за чланство, потврде о уплати и о исплатама штете и тТ. д.