Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 130

Министарство Народне Привреде, односно Одељење за "Ррговину, Радиност и Саобраћај предузе одмах озбиљне мере да спречи ове злоунотребе и пре но што је забранило оснивање ових друштава, она су својом пропанћу за дуго убила сваку помисао на слична предузећа. Држава је даља закон о задругама за узајамно обезбеђење, али се од њега чинила слаба употреба. До рата их је било свега десетак за узајамно помагање у случају болести и смрти, махом из кругова занатлија и радника. Крајем деведесетих година прва домаћа, чисто српска установа, која се бавила пословима осигурања била је Београдска Задруга А. Д. Она је 1897. завела, као засебно одељење осигурање живота и против пожара, ма да су јој главни циљ били банкарски послови.

Тек 1906. године, основано је у истини прво српско друштво за осигурање „Србија“. Акције су и данас у рукама београдских капиталиста. Седам година доцније, основано је „Шумадија“, прво српско друштво за осигурање и реосигурање. Ово је било прво домаће друштво, које је у свом називу истакло да ће се бавити и реосигурањем.

У осталим покрајинама такође су, пре уједињења, доминирала страна друштва: од енглеских и америчких до маџарских и аустријских.

У Војводини и Босни преовлађивала су маџарска и аустријска друштва. У Хрватској и Славонији било је и локалних друштава, али су главни и велики послови били у рукама страних друштава. После рата је настало, као и у свима осталим областима привредне делатности нагло национализирање већ постојећих туђинских друштава. Тако се у Сарајеву одомаћиле „Херцег Босна“, у Загребу „Сава“ (тесно везана са тршћанским „Асигурациони Генерали“), „Дунав“ (под истим именом у Бечу) ит. д.

Услед повољне привредне конјуктуре у току времена (1920—23) основано је само у Београду неколико нових осигураваћјућих друштава: „Адрија“, „Вардар“, „Континентал“. У Загребу је основан „Триглав“.

На крају 1924. године било је у нашој земљи око 30 осигуравајућих друштава, домаћих и страних. Од ових 19 имају главно седиште на нашој територији и регистрована су као акционарска друштва. Најстарија је „Кроација“ у Загребу, која је основана 1884. године.

Од страних друштава, која раде у Југославији, вреди поменути, на првом месту, француска друштва: „Унион“ и „Ла Национал“. Од талијанских ради највише и популарно је у западним крајевима Каштпопе Адгзанка (основано 1828). Од бечких друштава имају одобрење за рад у нашој земљи: „Феникс“, „Алианс“ и „Анкер“ . Затим раде још: „Базелско Друштво“ и „Комерциал Унион“ из Лондона.

По приходу од премија на првом месту је „Триглав“ који је имао

1924. године 43,7 милиона, на друго место долази „Сава“ са 35,6 милиона

и „Кроација“ са 26,5 милиона динара. Од свих грана осигурања најпопу-

ларнија је и највише доноси прихода пожар: код „Триглава“ 28 милиона,

код „Саве“ 25. „Југославија“ је имала у овој години премија за 13. милиона,

„Росија—Фонсиер“ 8,5 милиона, „Дунав“ 13,7 милиона.

Сразмерно тиме иду и исплате штета од пожара. У прошлој години

• „Триглав је исплатио 13,7 милиона, „Сава“ 5,7 милиона;Уопште се прошла година не може назвати повољном за осигуравајућа друштва, јер је инду

стрија знатно страдала. Укупно су наша домаћа друштва на име штета од