Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

140 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С; Х. С. пожара исплатила (по одбитку реосигурања) у 1924. години 56, 7 милиона (према 32 милиона у 1923. години).

Што се рентабилитета ових послова тиче, може се рећи, да нова, млада друштва не зарађују толико, да би могла платити и дивиденду својим акционарима. Режијски трошкови су врло велики, а сем тога формирају се потребне резерве. |

Највећу добит у завршним рачунима показује „Београдска Задруга“ (2,3 милиона динара), затим „Србија“, „Сава“, „Југославија“ „Херцег Босна“ и т. д.

Сва друштва су организована у један Савез осигуравајућих друштава Краљевине С. Х. С. Циљ је савезу заштита професионалних интереса, а сем тога да их заступа и говори у име друштваа, пред Државним Властима. У погледу осигурања од пожара влада тарифални споразум, обавезан за сва друштва која су у Савезу.

ПРАВИЛНИК 0 РЕГУЛИСАЊУ ПРОМЕТА СА ДЕВИЗАМА И ВАЛУТАМА.

Целокупна трговина у земљи и са иностранством девизама и валутама под контролом је државном (Министарство Финансија) и регулисана је нарочитим правилником који је обнародован у Службеним Новинама бр. 214 од 25. септембра 1921. године.

Сви већи новчани заводи овлашћени су да ту трговину воде по преписима тога Правилника.

Унос девиза и валута у нашу државу слободан је у неограниченим количинама. Транзитним путницима тако исто дозвољен је пренос девиза и валута у року од једног месеца, али о количини и врсти новца морају имати уверење улазне царинарнице.

Износ пак валута, девиза и нашега новца је забрањен — а Правилником је регулисано када је слободан. |

Путници наши држављани (како поданици наше државе тако поданици других, само ако су стално настањени у нашој држави) могу за своје путне потребе по визираним путним исправама купити код овлашћених завода или мењача било чек — девизу — било у ефективи и то: ако путује у земље којих је валута виша од динара 6.000 фр. фр. а ако путују у земље, чија је валута нижа од динара 3.000 фр. франака односно одговарајућу валуту. То могу овлашћене банке и мењачи продати на визирану путну исправу и то од особе, без специјалног одобрења Министарства Финансија (Генералног Инспектора.) За веће суме од поменутих и то само за потребе путника, болесника, али не трговаца, треба нарочитом молбом (такса 25 дин.) тражити одобрење Министарства Финансија (Генерални Инспекторат..) Осим овога у динарима може сваки путник изнети 2.000.— динара. Транзитни путници не могу на своју путну исправу ништа купити ако нису наши поданици. Да би се несметано валуте могле да изнесу из земље треба да су, од стране продавца уписане све продате суме у путну исправу.

Приватни за своје потребе плаћања у иностранству могу једанпут месечно без специјалног одобрења Министарства Финансија (Генерални Инспекторат) купити страна платежна средства. за динара 1.000.— За веће суме потребно је специјално одобрење Министарства Финансија (Генерални Инспекторат). За издржавање на страни ђака, болесника и др. издају се од