Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

150 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

подјармљеност сељака у Далмацији остала је нетакнута. Отуда сви они аграрни покрети и оно дубоко политичко незадовољство које је Далмацију ставило на чело Југословенском покрету за уједињењем. • У Хрватској и Војводини (Банату, Бачкој и Барањи) покрајина а под негдашњим мађарским режимом, ропство је било укинуто 1848., после револуције, истим већ поменутим законом као и у Аустрији. Ослобођење сељака је спроведено патентима од 1853—1857., тако да је сељацима издељен један део спахијских земаља, а остатак домена је остављен спахијама као њихова приватна својина. Ову раздеобу земље „(сегрегације“)у спровеле су нарочите комисије у којима су спахије и државни чиновници увек имали већину над сељачким заступницима. Тако су сељаци (нарочито . У Хрватској где је становништво гушће, а земљиште неплодније) добили су сувише мало земље за обделавање, сувише мало испаше, сувише мало шуме, односно права на дрво из шуме. Услед тога већина тих „ослобођених“ сељака била је принуђена да надничи на имањима својих некадашњих спахија, под врло тешким погодбама да би добпунила своја срества за опстанак. Њихово незадовољство било је стално велико и велики поседи на којима су морали радити, стално их подсећали на учињену неправду; и зато се тражња за „обновом сегрегација“ никако није утишавала. У тренутку ослобођења ове су тражње букнуле понова свом снагом у толико јаче што је већина велепоседника у овим покрајинама била туђинског порекла. Лако је разумети са каквом се неодложношћу наметала аграрна реформа новоствореној Краљевини С. Х. С. Национално ослобођење и уједињење исчекивано је код најширих народних маса баш ради решења аграрног проблема. Због тога што је слободна и независна Србија онако идеално решила свој аграрни проблем још пре сто година, створила се била вера у свих потиштених југословенских сељака наокруг Србије, да им туђинске управе овог питања никада неће правилно решити, и да ће његово дефинитивно решење моћи доћи само са националним ослобођењем и уједињењем. Ово убеђење широких потиштених маса може се сматрати основним извором свеколиког југословенског покрета и темељом на коме је створена наша нова држава. Зато је нова влада морала преузети као прву своју дужност решавање аграрнога проблема. Да се оклевало са овим послом могло се изазвати дубоко разочарење и огорчење народних маса, које је могло избити и крваве социјалне револуције. Треба се сетити у каквом су се душевном стању налазиле широке масе народа скоро у свима европским државама тога тренутка, по завршетку Великог Рата, оног огорчења и разочарења које је на много места дало комунистичке преврате. Ето зато је , већ у својој првој прокламацији, упућеној уједињеном народу, регент Александар говорио о аграрном питању и то у овим речима: „ја желим да се одма приступи праведном решењу аграрног питања, да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, док ће стари власници добити правичну накнаду. Нека сваки Србин, Хрват и Словенац буде на својој земљи господар. У слободној нашој држави може да буде и биће само слободних власника земље. Зато сам позвао моју Владу да одмах образује комисију која ће спремити решење аграрног питања, а сељаке —- кметове позивам да, с поверењем у Моју Краљевску реч, мирно сачекају да им наша држава законским путем преда земљу која ће унапред бити само Божија и њихова, као што је то већ одавно у Србији.“