Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. т

ГЛАВА Ш. ФИНАНСИЈЕ.

но BA M (Новчани систем у Краљевини С,.Х.С.)

Српски владари у Средњем Веку ковали су само сребрн новац. Историска документа из 13 и 14 века смопињу две новчане јединице: динар који је стварно искован, и перпер који је само рачунска јединица. Динар води порекло од латинског депап из, један од најстаријих римских новаца, који се, бар по имену, јако био проширио међу друге народе, па је преко Млетака доцније продро и у српске земље. (У Млетцима је депаг из називан гтоз5ив, одакле назив грош, и био је идентичан са сребрним новцем који је оптицао у Србији, Босни и далматинским градовима, а у листинама се спдMMHIbe Kao denarius grossus. Перпер негда византијски златан новац, у 13 и 14 веку, важио је као рачунска јединица, равна износу од 12 динара. Динар је био тежак спочетка 2 грама. Први српски новац искован је под Краљем Урошем (1242—1276). Из једне фунте (тада износила око 288 грама) ковано је 144 сребрних динара. Доцније је из једне фунте исковано све више динара, услед поскупљивања сребра због извоза у Азију ради плаћања увезене робе, а и услед намерно слабијег искивања из фискалних интереса. У другој половини 13. века динар тежи просечно 1.75, за време Цара Душана просечно 1.35, а најтежи комад сребрног динара Деспота Ђурђа Бранковића из 15. века тежи свега 1.20 гр. У старим српским исправама спомињу се још два сребрна новца: мецанин и аспра. Мецанин је важио као пола динара (гроцца), али није извесно да ли су овај новац искивали српски краљеви. За аспру се није могло утврдити који је то новац, а изгледа да су то име донели Турци на Балканско Полуострво.

Под Турцима је једини искивани сребрни новац била аспра. Она је за-. ступила динар, а била је тешка око један грам. Доцније је све слабије искивана, те јој се и вредност све више смањивала. Крајем 14. века рачунало се у један златан дукат 30 до 32 аспре, средином 15. века 40 до 50, почетком 16, 50, а затим 60 аспри; доцније јој је вредност сасвим опала те је најзад вредила свега 1/3 паре.

Од аустријске окупације (1717—1739) продиру у област Србије и аустријски новци. Међутим је у Турској аспра замењена новом новчаном јединицом пијастером (првобитно шпанско-мексикански новац, који је трговином продро у Турску и ту се одомаћио) а који се у српским областима

, понова назива старим именом грош. Један пијастер је имао 40 пара односно 120 аспри. Крајем 18 века вредео је дукат 7 пијастера, а под Карађорђем 1812 већ 12 пијастера. 7