Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

78 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

"контроли. Ако Главна Контрола нађе, да је мишљење њене Месне Контроле "умесно, министар наредбодавац износи случај пред Министарски Савет. Министарски Савет или прима мишљење Главне Контроле или, ако нађе, за умесно, покушава споразум са Главном Контролом преко свога прелседника. Ако се споразум не постигне, Главна Контрола је дужна дати односно одобрити визу с резервом и случај одмах доставити Народној Супштини. Изузетно поступање постоји код извесне врсте државних расхода. То је случај са поверљивим фондовима, које имају: Министарство Иностраних Дела, Војно, Унутрашњих Дела и Председништво Владе. Ови се кредити троше под надзором Министра Председника, а Главна Контрола их не прегледа. Предвиђено је само, да један део кредита Министарства Иностраних Дела контролише нарочити скупштински одбор од3 народна посланика, које одреди Председник Министарског Савета у споразуму са Председником Народне Скупштине.

Што се тиче државних прихода, њихово прикупљање наређује Министар Финансија, и он се стара, да приходи уредно и на време утичу У државну благајну. О томе је Министар Финансија властан издавати наредбе и упуства, у границама закона, и она су обавезна за све државне органе и за све оне, које имају дужност прикупљати или наплаћивати државне приходе. Што држави припада као државни приход, мора се унети у државну благајну и увести у рачунске књиге. Исто се тако сваки државни приход, унесен у државну благајну и уведен ју рачунске књиге, може из „државне, благајне. изнети односно издати, и из рачунских књига исписати само у случајевима и на начин, законом прописаним и одобреним. Сви приходи, превдиђени и непредвиђени, улазе у главну државну благајну. O „свима њима води рачуна Генерална Дирекција Државног Рачуноводства, и све их она распоређује, односно предаје коме треба и где "треба, по законима који о томе постоје, под надзором и по наредбама и упуствима Министра Финансија. Министар Финансија наређује снабдевање кредитом и новцем сваке државне благајне. Он се стара, да ни у Kojoj државној благајни не лежи новац бесплодан и преко суме, потребне за дневна плаћања, упућујући новац из једне благајне у другу.

Само надлежни и законом овлашћени органи могу прикупљати др жавне приходе на основу генералних налога који могу бити дати при строводу одобреног Б. на извршење у њиховом делокругу. Само надлежни рачунополагачи могу примати и држати државне приходе, односно државни материјал, ма како се они приходи, односно материјал звали, ма од куда долазили. Никакав државни приход ма под којим именом био, и ма од чега долазио, не може се нигде држати, нити може сњиме ко руководити без знања односно одобрења Министра Финансија. И ако се буџетска година завршава 31. 3. ипак се сви буџетски приходи за рачун текуће године примају до 30. 4. закључно. Дотле су и књиге за увођење државних прихода за ту годину отворене. Сем државних благајна у ужем смислу те речи, благајничку службе врше, за рачун државе, још и Народна Банка и Поштанска Штедидница, са њиховим филијалима. |

У колико притицање буџетских прихода не допушта исплате изда.така готовим новцем, Главна Државна Благајна се служи за набавку готовог новца нарочитим упутницама, које носе интерес. Оне се зову благај-