Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х С. 79

нички записи или бонови. Благајничких записа или бонова има две врсте. Једни су редовни а други ванредни. Редовни благајнички записи гласе на доносиоца, и могу се издати на рок најдужи од једне године дана. Сума ових благајничких записа одређује се сваке године финансијским законом (У Б. за 1924—25. износи она 500:000.000 дин.) Никад ни у ком тренутку "не може бити ових благајничких записа у оптицају за већу суму од суме одреЂене финансијским законом. Ванредни. благајнички зајписи су они, који ' служе као покриће за обртни капитал Главне Државне Благајне код Народне Банке. По закону о Народној Банци Министар Финансија има право ' есконтовати код Банке, ради обртног капитала, државних благајничких записа највише за 1.000.000.000 дин. са интересом од 1% годишње. Осим ових срестава, Државна Благајна може имати за подмирење потреба државних на расположењу и средства, која потичу из зајмова по обвезни цама с дугим и кратким роком. За обе врсте државног задужења мора постојати нарочито претходно законодавно одобрење у облику закона,

Контролу над извршењем Б. врше управне власти, Главна Контрола и Народна Скупштина. Од управних власти најважнија је контрола Министра Финансија. При сваком Министарству постоје отсеци рачуноводства, чији су чиновници органи Министра Финансија. Сем тога постоји Генерални Инспектор Министарства Финансија. Главна Контрола врши контролу путем давања претходне визе за све исплате, а сем тога и приликом њаннадног прегледа, као и приликом прегледа завртеног рачуна. — Народна

. Скупштина одобрава завршни рачун и даје разрешницу влади. Завршни рачун саставља Министар Финансија за сваку буџетску годину. Завршни рачун показује дефинитивно стање Б., с накнадним и ванредним кредитима. Као и Б., тако исто и завршни рачун има облик и разредбу по партијама и

. позицијама. Завршни. рачун подноси се Народној Скупштини уз предлог

_Б. за идућу годину, али засебно, као нарочити законски предлог. Народна Скупштина не може прећи на друго читање предлога о Б. пре но што сврши и на другом читању претрес законског предлога о завршном рачуну.

Закбнски прописи о изради, вотирању и извршењу Б. кодификовани "су у закону 0 државном рачуноводству од 6. 3. 1910., који је, са извесним изменама, и допунама, проширен, законом од 22. 5. 1922., на це лу територију Краљевине. | |

Прве зачетке државног Б. налазимо још у Карађорђевој и Милошевој Србији. још 1805. Карађорђе је спремао Б. После ратова и првог и другог устанка, кнез Милош је сазвао у Црнућу 19. 12. 1815. Народну Скупштину, и један од првих њених послова било је утврђивање полугодишњег Б. за Митровданско Полгође (од 1. 11. 1815. до 30. 4. 1816.) Народна Скупштина састајала се после тога редовно, да одобри и распореди порез, утврди расходе и одобри завршне рачуне. То је испрва вршено полугодишње, а од 1835. годишње.

Устав од 1835. изречно је предвиђао широко буџетско право Народне Скупштине. Са Уставом 1838. наступа у томе погледу реакција. Буџетско право Народне Скупштине нреноси се на Државни Савет. По законима о Народној Скупштини, који су донети 1859. и 1861. Народна Скупштина се "саслушава о пореским законима. Она може захтевати, да преко једне своје комисије прегледа стање „народне касе“. Устав од 1869. враћа у знатној мери буџетско право Народној Скупштини. По Уставу од 1869. Скупштина