Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

"80 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

може изостављати или смањити суме, које влада предлаже у Б., али Скупштина не може предлагати нове суме, нити предложене увећавати (у пракси је она то ипак радила). Ванбуџетске приходе влада може стварати путем зајма. Такви зајмови не смеју прећи суму од 200.000 дуката, и за њих мора добити пристанак Државног Савета. Што се тиче ванбуџетских издатака, влада може отворити ванредне кредите, опет с пристанком Државног Савета, у укупном износу до 30.000 дуката. Ни за те зајмове, ни за те кредите, не тражи се накндадно одобрење од Народне Скупштине. Скупштина не може одбацити Б. у целини, и на владин захтев мора једном решени Б. поново узети у решавање. Ако се, ма из ког разлога, не дође до новог Б., влада може продужити стари Б., све до доношења новог. 7 Б. и буџетско право Народне Скупштине добили су потпунију форму тек у Уставу од 1888. Управо тај је устав гарантовао највећа права Народној Скупштини, од свих наших досадашњих Устава. По Уставо од 1888.

„Скупштина може одбацити Б. у целини. Предложене партије може не само

смањити или изосгавити, него и увећати. Стари Б. влада не може продужити без Скупштине, или ако је она одгођена или распуштена, без пристанка Државног Савета, но и у овом случају не више од 4 месеца. Вирмани између буџетских партија се забрањују т. ј. уштедама из једне партије не могу се покрити мањци у другим партијама. Завршни рачуни се подносе Народној Скупштини на. одобрење.

Устав од 1901. разликовао се у погледу Б. од оног из 1888. у томе, што 1). Скупштина не може одбацити Б. у целини („у начелу“), нити избрисати из Б. издатке, који су, на основу закона, у Б. стављени; 2). ако је Скупштина одгођена или распуштена, стари се Б. може Краљевим указом (који премапотписују сви министри) продужити по одобрењу Државног Савета, највише за једну годину; 3) о буџету као и о свима законима, решавају и Скупштина и Сенат, али ипак у случају сукоба између њих, последња реч припада Скупштини.

Устав од 1903. изједначује се у својим одредбама о Б. са принципима, који су били постављени у Б. од 1888. И ако није изрично поменуто, по Уставу од 1903. сматра се да Народна Скулштина има право да одбаци Б. у целини. Но она нема права предложене кредите увећати (у.овоме се Устав од“ 1903. год. разликује од оног из 1888). а може их изоставити или смањити. Са пристанком Државног Савета стари се Б., ако нема Скупштине, може продужити највише 4. месеца.

Устав од 1921. садржи одредбе о Б. углавном исто као и Устав од 1903. само што се за продужење Б. ако је Народна Скупштина распуштана, пре него што је Б. решен, не тражи и пристанак Државног. савета: У'томе случају по Уставу од 1921. Б. се продужује указом, и то најдуже за 4. месеца.

Следећи податци показују пораст расхода и прихода државних Б. у Србији, а затим у Краљевини С. Х. С.

Буџетска Приходи Расходи

година у грошевима у грошевима 1815 577.813.32 ,.. ... 10. 20. 1... 696.782.30 1816 1.516.631.43 ... 20. 20. 2... 1.632.335..32 1817 1.723.320..49 ... ... 0... 10. ... ... 1.654.397 .46 1818 1.628.262.17 ... ... 0... 0... ... ... 1.656.899.18 1819 1.964.729.37 ... ... не. ле + 1.940.660.. 17