Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

92 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

за 1920. и 1921. годину изједначени у прописи о државној трошарини за целу Краљевину у колико се односе на трошаринске предмете и од 20. селтембра 1920. године у целој Краљевини важи трошарински правилник, који је издат на основу овлашћења у финансијском закону за 1920—1921. г: По овоме финансијском закону као трошарински предмети у земљи сматрају се и плаћају државну трошарину ови предмети:

1. а) шећер од шећерне репе или трске, било сиров или рафинисан, од 100 кгр. 100 динара у злату. Од 14. јануара 1921. године ова стопа је повишена на 400 динара у сребру, а 15. августа 1922. године стопа се повисује на 500 динара, на којој је висини и данас.

6) Све друге врсте шећера, које се могу употребити за заслађивање, као што је скробни шећер, шећер од воћа (декстроза; левулоза, гликоза, малтоза), од сто кграма 20 динара у злату, од 14. јануара 1921. године ова стопа је повишена на 80 динара у сребру, а 15. августа 1920. године на 200 динара у сребру, на којој је висини и данас.

2. Кафа — сирова од 100 кграма 100 динара у злату, ова је стопа повишена 15. августа 1922. године на 400 динара у сребру.

3. Заменице кафе као цигорија, житна кафа и т. д. од 100 кграма 30 динара у злату, која је стопа 28. јуна 1921. године утврђена са бодинара у сребру.

4. Пиринач, био увезен са стране или у земљи произведен од 100 кграма 20 динара у злату, која је стопа 27. јуна 1921. године утврђена са 20 динара у сребру.

5. Уље маслиново, памуково, сезамово и др. које се може употребити за јело, од 100 литара 20 динара у злату, али ова трошарина је 1. дец мбра 1920. године укинута и уље више није трошарински предмет.

6. Пиво по хектолитарском степену екстракта 2. динара у злату, 27. јуна 1921. године по 4. динара у сребру, која је стопа 15. августа 1922. године повишена на 5. динара у сребру. Код пива има два система израчунавања и наплате трошарине и то: систем у Србији и Црној Гори од хектолитара пива (по 20 динара у злату, сада 56 динара у сребру) и то при нуштању у промет у потрошњу, и систем осталих крајева по хектолитарском систему екстракта израчунавајући количину и јачину пива путем контролног апарата. Од овог другог система трошарина се плаћа приликом пријаве производа.

71. На фина вина: шампањ, малага, вермут, кипар, мадера и т. д. и сва вина са 5% и више шећера и 16% и више алкохола од 100 литара 300 динара од 27. јуна 1921. године ова је стопа утврђена са 600 динара у сребру а 15. августа 1922. године повишена на 800 динара у сребру.

8. Обично вино је трошарински предмет само у Хрватској и Славонији, Војводини, Босни и Херцеговини, Далмацији и Словеначкој. Трошаринска стопа на обично вино до 27. јуна 1921. године била је различита у свакој покрајини, а тога дана изједначена је стопа државне трошарине на обично вино у целој Краљевини и то: на обично вино од сто литара 35 динара, на вински кљук и мошт 25. динара, а на вино у боцама за свака флашу до 0.7 литара 0.50 динара.

9. Екстракти-есенције и етарска уља за пиће и косметичке препарате, ако су без алкохола од 100 кграма 800 динара, а ако су са алкохолом онда 1.760 динара.