Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.ХКС. 93

10. Ликер, коњак и рум од хектолитарског степена 35 динара у сребру.

11. Свеће сем лојаних и воштаних од сто кграма 40 динара у сребру.

12. Електрично осветлење — На електрично осветлење плаћа се "третарина на сијалице и то:

а) сијалице од 10 до 32 свеће по комаду 5 динара у сребру.

6) сијалице преко 32 свеће за сваку нормалну свећу 0.20 динара у сребру.

в) за сваку пламену лампу месечно по 10 динара у сребру.

13. Плин за осветлење без обзира од чега се и одакле добија од т.3 0.20 динара у злату, а ова је стопа 27. јуна 1921. године утврђена са 0.40 динара у сребру.

14. Кауцијев карбит од 100 гкрама 30 динара у злату, која je crona 27. јуна 1921. године утврђена са 60 динара у сребру.

15. Кресива џепна и то: од тежине 0.25 кгр. од комада 1. динар у злату, а преко тежине 25 грама од комада 2. динара у злату, асталска и зидна кресива од комада 6. динара у злату. Ове су стопе 27. јуна 1921. год. утврђене са 2, 4 и 12 динара у сребру.

' 16. Алкохол и шпиритуозне Течности од хектолитарског степена 10 динара у злату која је стопа 27. јуна 1921. године утврђена са 20 динара у сребру.

17. Ракија није трошарински предмет у Србији и Црној Гори, него само у осталим крајевима Краљевине. Трошаринска стопа на ракију јесте од хектолитарског степена 5 динара у злату, а од 27. јуна 1921. године утврђена је ова стопа са 20 динара у сребру.

До 20. новембра 1923. године плаћала се трошарина на ракију пре производње, приликом пријаве производње дакле у напред и то по котлу, на коме се производ врши. Од плаћања државне трошарине на ракију био је ослобођен само произвођач из сопствених сировина и са сопственог земљишта и то само за кућну потребу. Количина ракије за кућну потребу одређивала се по броју кућне чељади старије од 12 године.

Од20. новембра 1923. године разликују се три врсте произвођача ракије и то: а) произвођачи из сопствених сировина и са сопственог земљишта, који производе ракију по вољи и без икаквог надзора, а трошарину у опште не плаћају, него ако отуђе известан део ракије трошарину мора платити прималац ракије.

6) Произвођач ракије из купљених сировина за кућну потребу, који такође не стоје под контролом и производе ракију слободно и без надзора. Трошарину не плаћају за ону ракију коју у кући потроше, али ако желе продати неки део ове ракије, онда морају пре пријавити и платити трошарину. Ови произвођачи су ограничени у куповини сировина и то према проју кућне чељади старије од 18 година.

в) Произвођачи ракије из купљених сировина и ради трговине који производе веће количине ракије у циљу трговине. Ови произвођачи стоје нод надзором финансијских органа и производе ракију под сталним надзором т. ј. орган финснсијске контроле је цело време присутан код производа, и чим се производ завршио врши се обрачун и полаже односна «ума државне трошарине. Ови приозвођачи могу овако проивзедену ракију унети у своје или туђе сместиште за ракију, па онда плаћају трошарину приликом пуштања у промет и потрошњу.