Годишњица Николе Чупића : Књига XXXVII

Битка на Колубари

15

24 новембар. Успех на левом крилу операциског фронта код Ужичке Војске и 1 Армије био је дефинитиван; и пробој непријатељског фронта потпуно извршен. Ужичка војска вршила је овога дана гоњење непријатеља на фронту: Ражана—Косјерић, и у вече заноћила је на линији: Поглед —Субјел—Црнокоса. I Армија доспела је са главнином дивизија на линију: Маљен —Рудо—Ракари —Миловац, а гонећим одредима на линију: Сикирача—Д. Топлица—Санковић—Рајковић—Мратишић. Под притиском левога крила I Армије, непријатељ је, захваћен безумним страхом, напустио Маљен још у јутру 24 новембра, растуривши се на све стране. 111 Армија. Левим крилом (Тимочка дивизија II поз.) и центром (Комбинована дивизија) избила је на фронт: Сикирача—Латковић, а десно крило (Дринска дивизија II поз.) са Чикора потпомаже напад II Армије преко села Барзиловице у позадину Кременице и Виса. У току ноћи 24/25 новембра непријатељ пред фронтом 111 Армије пребачен је на леву обалу Колубаре. II Армија. Уз садејство десног крила 111 Армије, II Армија заузима Кременицу и Стубички Вис, а непр |јатељ, претрпевши огромне губитке на Кременици, повлачи се у правцу Лазаревца. Шумадиска дивизија I поз. делом гони ка Лазаревцу, а десним крилом снажно притискује непријатеља на добро утврђеној коси Волујак. Одбрана BeoipaOa. Поред јаке ватре на целоме фронту и местимичних напада, непријатељ нарочито упорно наваљује на Варовнички Одсек, и трупе на