Годишњица Николе Чупића : Књига XXXVII

Битка на Колубари

23

фронту (Француска), као што су ово доцније тачно потврдили догађаји на солунском фронту месеца септембра 1918 године. Колубарска битка требала је нашим севезницима дати на знање велику важност Србије и њеног будућег држања у односу на општу савезничку ствар, па су нас с тога требали на време знатно потпомоћи потребном снагом и материјалним средствима, да можемо у борби истрајати са дотле надмоћнијим непријатељем, са изгледом на успех, те да на овај начин обезбедимо Србију и онемогућимо Централним Силама везу: Берлин —Беч —Београд—Софија— Цариград Багдад, као и да се од наше стране (са Балкана) моћном и успешном акцијом у позадину Централним Силама, ослаби отпор Немачке на западном фронту и убрза свршетак рата. Јер оно што се доцније одиграло на солунском фронту од 1916 —1918 године и по цену губитка наше Отаџбине и претрпљених нечувених мука и невоља, то је требало још 1915 године да се одигра у Србији, чиме би се избегао слом Србије и знатно убрзао свршетак Светског Рата. Из овога се види какву су капиталну погрешку учинили савезници, под утицајем Енглеза (Лорд Киченер), што Источну Војску, коју су послали на Дарданеле, у циљу успостављања везе с Русијом, нису послали на наш фронт, нама у помоћ, па би се нашим одржањем лако успоставила веза с Русијом преко Румуније. На жалост ово се није увидело од стране државника и политичара наших савезника због тога, што нису имали потпуну и правилну оријентацију о балканским приликама и о њиховом утицају на општу си-