Годишњица Николе Чупића

87

исвњиге штампали. Код цреве Ђурђеве у Гораждју. на Дрини, јеромонах Теодор и ђакон Радоје штампају Требник год. 1581. Јеромонах Мардарије штампа у Београду четири јеванђеља год. 1552 о трошку енеза Радише Дмитровића н Тројана Гундулића Дубровча-

нива. Исти Мардарије штампа опет јеванђеља у Мрк-

шиној цревл на подножју Црне Горе године 1562. У истој Мрешиној цркви поп Живко и ђакон Радул штампају цветни Трнод (пентикостар) године 1566.

Кад већ помињемо штампарски и књижевни рад нашех духовника у ХУ1-ом веку, не можемо а да са највећом хвалом не поменемо — светао и славни рад, — војводе Божидара Вуковића и сина му Вићентија у Млецима од год. 1519 (а можда и од раније) до иза 1561. Чини ми се да у првоме веку после пропасти српске и босанске државе, ништа није тако светао знак боље будућности и ништа тако части пуно за народ. српски, него што се људи светски, људи од сабље и буздохана, интересују за штампање српских вњига. По заповести војводе од Зете, Ђурђа Црнојевића, штампа, се на Цетињу год. 1493—1494 октоих. А војвода Божидар Вуковић, и после смрти његове син му Вићентије штампају у Млецима читаву серију црквевих књига, кроз целу једну перлоду ол 49 година! ')

У равдржављеној Србији шеснајестога вева у Србији нод суровом туђинском управом, ми видимо дакле јасне струје политичког и културног живота.

Наши штампари и књижевници шеснајестог века самом својом појавом 'разблажују суровост, којом би последње године Ускока опртале тај век.

Наше политичке аспирације пи наша књижевна, де--

475) Забамк, стр. 251—983.