Годишњица Николе Чупића

86

дија, на дохвату криве сабље спахија и на нишану танких лушаква арнаутских, седе па пишу вњигер И не само да пишу и преписују, него — као н. пр. Мардарије, — сами режу слова, подижу штампаре и штампају ! Нарочито монастир Мидешево у средини шеснајестога века постаје знаменита штампара наших црквених књига. Јеромонах Данидо, игуман милешевски, Мардарије, игуман Бањски, монаси Теодор, Никанори Сава и ђакони Дамјан и Милан, који су око 1548 год. подигли штампару у Милешеву и у њој штампали књиге све до 1558, заслужују да им се имена са хвалом помињу.:) Сам тај Факт што се усред оног хаоса, оне несигурности, оног дивљаштва, које с Турцима дође, у српскоме Милешеву подиже штампарија, карактерише · жудњу српског народа за вишим културним животом. Оно је доказ просвећеног п патриотског дуХи, којим је наше духовништво — бар у главнијим монастирима, за дахнуто било. Кад знамо да је штампарије било у Милешеву око средине ХУЛ-ога века, онда знамо каквим је духом оно дихало, и тада појимамо велики ауторитет његов. У осталом калуђери милешевски, чувари најдрагоценије српске светиње, — као да сус љубављу неговали просветне традиције св, Сиве. Милешевског параеклесијарха Генадија (рођеног у Прије36 налазимо у Млецима, где по наредби ољића у друштву с попом Теодосијем 2) Гилешево једино место, у коме су срппеснајестога века штампарије оснивали ам од дела те штампаре познати: Псалтир ТОД. к 1545, Псалтир 1557. Вид. Затачк, Севећ. дег иг стр. 265.