Годишњица Николе Чупића

86

дија, на дохвату криве сабље спахија н на нишану танких пушака арнаутских, седе па пишу књигу И не само да пишу ин преписују, него — као н. пр. Мардарије, — сами режу слова, подижу штампаре н штампају! Нарочито монастпр Милешево у средини шеснајестога века постаје знаменнта штампара наших црквених књига. Јеромонах Данило, нгуман мплдешевски, Мардарије, игуман Бањски, монаси Теодор, Никанори Сава и ђакони Дамјан и Милан, који су око 1548 год. подигли штампару у Милешеву н у њој штампали књиге све до 1558, заслужују да им се имена са хвалом помињу.:') Сам тај Факт што се усред оног хаоса, оне несигурности, оног дивљаштва, које с Турцима дође, у српскоме Милешеву подиже штампарија, карактерише · жудњу српског народа за вишим културним животом. Оно је доказ просвећеног п патриотског духа, којим је наше духовништво — бар у главнијим монастирима, задахнуто било. Кад знамо да је штампарије било у Милешеву око средине ХУ[-ога века, онда знамо каквим је духом оно дихало, и тада појимамо велики ауторитет његов, У остадом калуђери милешевсен, чувари најдрагоценије српске светиње, — као да сус љубављу неговали просветне традиције св, Сиве. Милешевског параеклеспјарха Генадија (рођеног у Пријепољу) већ у1536 налазимо у Млецима, где по наредби Божидара Вуковића у друштву с попом Теодосијем штампа октонхХ. ')

Нити је Милешево једино место, у коме су српски калуђери шеснајестога века штампарије оснивали

1) До сада су нам од деда те штампаре познати: Псалтир год. 1544, Требник 1545, Псалтир 1557. Вид. баба, Севећ. дег вегђћ. ЏЊегабиг стр. 265.

2) Затамк, 261. —