Годишњица Николе Чупића

87

исењиге штампали. Код цркве Ђурђеве у Гораждју . на Дрини, јеромонах Теодор и ђакон Радоје штампају Требник год. 1531. Јеромонах Мардарије штампа у Београду четири јеванђеља год. 1552 о трошку кнеза Радише Дмитроваћа н Тројана Гундулића Дубровчаника. Исти Мардарије штампа опет јеванђеља у Мркшиној цреви на подножју Црне Горе године 1562. У истој Мркшиној цркви поп Живко и ђакон Радул штампају цветни Трнод (пентикостар) године 1566.

Кад већ помињемо штампарски и књижевни рад нашех духовника у ХУ1-ом веку, не можемо а да са пајвећом хвалом не поменемо — светао и славни рад, — војводе Божидара Вуковића и сина му Вићентија, у Млецима од год. 1519 (а можда и од раније) до иза 1561. Чини ми се да у првоме веку после пропасти српске и босанске државе, ништа није тако светао знак боље будућности и ништа тако части пуно за народ српски, него што се људи светски, људи од сабље и буздохана, интересују за штампање српских књига. По заповести војводе од Зете, Ђурђа Црнојевића, штампа, се на Цетпњу год. 1498—1494 октоих. А војвода Божидар Вуковић, и после смрти његове син му Вићен-

тије штампају у Млецима читаву серију црквевих књига,

Кроз цеду једву перподу од 40 година! ')

У равдржављеној Србији шеснајестога, века, у Србији под суровом туђинском управом, ми видимо дакле јасне струје политичког и културног живота.

Наши штампари и књижевници шеснајестог века самом својом појавом разблажују суровост, којом би последње године Ускока оцртале тај век.

Наше политичке аспирације и наша књижевна де-

•« !) гатапк, стр, 251—283.