Годишњица Николе Чупића

6. Сазива пријатеље, и дочекује путнике и намер-

нике те их гости што може боље, као на највеселији дан у години.

Крено име није светковина лична, него кућанска, породичка: оно остаје од оца сину, а од сина унуку.

Светац, кога слави једна породица, сматра се као најближи и најбржи заштитник њезин. Њему се она моди, њим се најчешће заклиње,“ и кроз њега се нада да добије од Бога оно што жели.

Кресно се име врло ретко и врдо тешко мења; ади се може догодити да се ко у тешкој болести, или у великој невољи, замоли и ком другом свецу кога не слави, па да добије лакост или помоћ. Такав човек

1 „Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје Крсно им е, помози ми: на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води; на уранку, на подранку, на бјеломе данку, и на сваком страшном мјесту.“....

Кнез Милош, у својој молитви.

3 „Кренога ми имена! — Мога ми Светога! — најчешћа је клетва у Срба. — Један пријатељ из Тимочке Крајине пише ми ово : „Кад Србин ревне : „„гаво ми Светога дран-

. ђела, вота славим,““ слободно та, после тога, не зови на суд: онако је како ти се заклео.“ Ово исто тврде и из других крајева. А тако је било и у старо време: ево једног доказа :

Године 1391, Априла 15, Бељањ жупан и војвода Радич Санковићи, браћа, у писму своме Дубровчанима веле... весмо прнсетун нашомћ кбромћ н доршомћ Н нашегд отвца н ороднтелћ наших. н скетмћ |Орљемћ н прханњгеломђ Миханхомћ, идшимн крстивмн нмемн, да сткорнмо, и сершнмо, н терднио зесе (место вћсе) пнсдио оу снон повели“ .....

Даље, кунући онога који биову повељу погазио, куну га с оба ова сведа, својим Крсним именима (Мопишепса бегђтса, стр. 219).