Годишњица Николе Чупића

106

од којих он не може да се одрече ако не ће да се отуђи,. да се одроди, да постане последњи међу људма... | Истина, пре неколике годпне, беху у нас учестале“ изјаве : „Не примам походе на Славу; Славу своју више не држим; Своје Крсно име овегодинене могу славити“, и т. д. Учестане оваке изјаве и припреме за рат 1876 наводиле“ су на патријота чудне мисли, и ако је познато да трговачке вароши, откуда су таки гласи излазиди, не могу ни да буду поуздани чувари народних обичаја. Ми још држимо да јето потицало више из жеље да сеотелоне сувишви трошкови: него да се са свим напусти обичај који је остао од памтивека.

Ево, међу тим, једне песме која казује како је сужањ у тамници просланио своје Крсно име:

„Што протужи рано у недељу, У недељу прије јарког сунца, У Соволу граду бијеломе

У тамници Петра Мрвоњића 2 Огласује, да је соко сиви,

По истини војвода Тодоре,

Ако тужи за невољу му је: Сутра му је Крсно име свето, Кресно име свети Ђеорђије,

А нема га чиме прославити ,

1 Има у нас људи који се често кидају од неког родољубивог тњева на сељаке што много троше о крсним именима, 0 свадбама, или о даћама. Захвални за свако учешће у судбини народној, ми подсећамо такве своје суграђане да потледају на београдске гостионице у којима (и пред којима) слава је готово сваког боговетног дана !! Можда је то модерно

· пијанство много опасније нашем народу него скромни обичаји који су нам остади од старина, и који се чине тако ретко,

у