Годишњица Николе Чупића

107

Пак братими капиџију млада: „Богом брате, капиџија млади!

Отвори ми на тамници врата,

Да ја идем Петру Мркоњићу,

Да се молим Џери Господару,

Да ме пусти на Бога на јемца,

Да отидем на вашу чаршију,

На чаршију тамо међ трговце

Да попросим и деба и вина,

Да нараним сужње по тамници,

Ради Бога и Креног имена“, Капиџија за Бога примио

Па он пусти војводу Тодора.

Пусти њега Џетру Мркоњићу.

Пусти г Петар на Бога на јемца,

Оде Тодор тамо на чаршију

На чаршију тамо међ" трговце;

У Тодора нигде ништа нема,

Разма једни ножи позлаћени,

Сребрни су, пав су позлаћени ;

Он изнесе ноже међ' трговце,

Тртовци му цијенили ноже!

Та један му два дуката даје,

А други му три дуката даје,

Трећи смисли и Бога и душу

Те му даде четири дуката,

Дукат узе леба бијелога,

Други дукат вина и ракије,

Трећи дукат сваке ђаконије ;

И убаве оне јасне свеће,

А четврти дукат оставио,

Да дарује сужње по тамници Ради Бога и Креног имена.