Годишњица Николе Чупића
108
Па је Тодор ужегао свећу
И отиде доле у тамницу, Те ставио сужње вечерати; Вечерају, пију вино ладно, Сетише се лепе славе Божје, Уста Тодор, у славу напија:
"9 убава, лепа славо Божја ! Свети Ђорђе, Крсно име моје! Опрости ме тамнице проклете |5
Теке Тодор у славу напија,
У то доба јунак пред тамницу ! Па дозива војводу Тодора:
„Чујеш, брате, војвода Тодоре! Оди Б мени, брате, пред тамницу, Да ти кажем до две до три речи.
Ал беседи војвода Тодоре: „Опрости ми незнана делијо,
Ја бих каид пред тамницу доћи Ал је пуста синоћ затворена, И кључеви двору однесени,“ —
„дди к мени, војвода Тодоре! На тамници отворена врата, Отворена врата деветора И десета брава дубровничка.“
Тад изађе војвода Тодоре : Пред тавницом чудан добар јунвк На витезу коњу зеленомв,
И на њему чисти зелен скерлет, На глави му красан самур-ЕализЕ За калпаком ноја тића крило Те сен чини коњу и јунаку, Да му лице не смагне од сунца; Пак Тодору јунак проговара: