Годишњица Николе Чупића
110
; .
У Нишу и околини има овака причица: Човек један, који је славио Св. Николу, буде тако уде среће, да, му се Крсно име већ прибдижи, а он не заради ништа,
да би га могао прославити. С тога се, сиромах, био јако
сневеселио. Ћена његова опази то, па га упита :,
— Што се ти, човече, нешто вијеш, а не казујеш каква ти је мука а
— Како да сене вијем, одговори човек: — сутра нам је Свети, а у мене нема, ни кршене паре за трошак.
— Џа на продај ове моје павте, ревне она: само да прославимо Славу, даће Бог, ин Свети Никола, вупићеш ми боље.
Муж се зачуди жени, знајући кодико она милује те павте; адн понуду прими: узима, павте, и похата на пазар. Тамо га одмах сретне један старац и упита:
— По што павте, газда 2 | ;
Човек му их добро зацени. Старац, без цењкања, извади новце, плати, узме павте, и штукне векуд у народ.
Човек, добивши за павте новаца, оде у дућан те купи што му треба, и похита кући да обрадује жену.
— А како си то узео без новацар упита га она.
— Добро сам продао твоје павте, чим сам их изнео на пазар.
— Како си их продао, кад њих ево на мени 2
=— А од куд тор
— .Донесе ми их један старац, и рече: ,
— Невесто, на ти ове павте; твој ме човек замоли на пазару, да ти их додам....
И човек и жена сад падну на молитву, тврдо верујући, да је то био главом Свети Никола, који је дошао да награди своје свечаре за тако свесрдну службу.