Годишњица Николе Чупића

110

; .

У Нишу и околини има овака причица: Човек један, који је славио Св. Николу, буде тако уде среће, да, му се Крсно име већ прибдижи, а он не заради ништа,

да би га могао прославити. С тога се, сиромах, био јако

сневеселио. Ћена његова опази то, па га упита :,

— Што се ти, човече, нешто вијеш, а не казујеш каква ти је мука а

— Како да сене вијем, одговори човек: — сутра нам је Свети, а у мене нема, ни кршене паре за трошак.

— Џа на продај ове моје павте, ревне она: само да прославимо Славу, даће Бог, ин Свети Никола, вупићеш ми боље.

Муж се зачуди жени, знајући кодико она милује те павте; адн понуду прими: узима, павте, и похата на пазар. Тамо га одмах сретне један старац и упита:

— По што павте, газда 2 | ;

Човек му их добро зацени. Старац, без цењкања, извади новце, плати, узме павте, и штукне векуд у народ.

Човек, добивши за павте новаца, оде у дућан те купи што му треба, и похита кући да обрадује жену.

— А како си то узео без новацар упита га она.

— Добро сам продао твоје павте, чим сам их изнео на пазар.

— Како си их продао, кад њих ево на мени 2

=— А од куд тор

— .Донесе ми их један старац, и рече: ,

— Невесто, на ти ове павте; твој ме човек замоли на пазару, да ти их додам....

И човек и жена сад падну на молитву, тврдо верујући, да је то био главом Свети Никола, који је дошао да награди своје свечаре за тако свесрдну службу.