Годишњица Николе Чупића
11
То показује колико Срби цене тај свој народни . _ стари обичај. И доиста најсиромашнији домаћин мучи се и стара, што оно веде из ока — из бока. да тај дан, кад му дође, прослави што год може лепше и обилније.
, _ Двојако је оно што свечар ваља. да спреми за своје Крсно име; једно је дворба, и угодба Богу, и Светоме кога слави; а друго је част и гозба за званице, за госте, за путнике и намернике који би му дошли “ на тај дан.
да прву потребу ваља му:
а Свећа
б Колач
в Кољиво ;
г Тамњан
д Зентин
е Вино. ,
да другу му ваљају јела и пића каква уме да . Зготови и може да набави.
Прво су религијозни обичаји о слави, а друге је
част о благу дану (по могућности домаћинској).
а Свећа | , ЈЕ
Бев крсне свеће крсно се име не може славИТи. Ведичина врсне свеће зависи од свечареве имућности, а држи се да је угоднија свећа од жутога воска него од белога. У варошима се на то већ мало пази, "по што се тамо маом продају беле свеће. Свечару је : дика да му је славска свећа што већа. 7
' За мојега детињства, један свечар из села Мале Иванче, о својој слави, донео бејаше Рипањској цркви, од својега воска свећу у којој је било 183 ока! То је било за причу међу сељацима.