Годишњица Николе Чупића

112

___- У Херцеговини крсна свећа и изгледа као крст, јер се узму њих две н прекрсте једна преко друге, па се оној попреко оба краја поврате на више, н сва се три запале, а доњи, четврти, служи као стабло које се привошти за:светњав, или на колач, или се пободе у кољиво.

_ Осем главне свеће, на неким местима, гради се више мањих свећица како би се сваком госту могла дати по једна да је запали и држи у руци кад се диже у славу, и кад се узима кољиво.

Крену свећу ваља да прислужи (да запали) домаћин сам собом кад дође свештеник да му реже колач, пли кад се пререзан колач донесе из цркве; иди кад хоће сам, без евештеника, да диже у славу. Њу он ваља и да угаси заливши је вином а никако другојачије. И не каже се: Угаси свећу! него: Обеседи свијећу или утјеши свијећу ! (у Хердеговини).

У варошима свећа гори цео дан, а у селима само ДОБ се диже у славу. .

6 Колач

да Крсно име свака, кућа меси по неколико нарочитих хлебова, особнта облика и наменб. Они су прво за молитву, па тек после за јело. Хлебови су ти:

Колач (један иди четири, према местимичном обичају); ·_ Крстак („Света Пресвета“); Посвурица (летурђија); | 7" Погача или проја (под колач),

1 У Златибору, где нема пшенице, мали колач (који се тамо носи цркви за прекаду) меси се и од јечменог брашва. У крушевачкој пак тесто за колач замешује се од сваке врсте жита каквога домаћин сеје и има у кући.