Годишњица Николе Чупића

108

Па је Тодор ужегао свећу И отиде доле у тамницу, Те ставио сужње вечерати; Вечерају, пију вино ладно, Сетише се депе славе Божје, Уста Тодор, у едаву напија: »9 убава, лепа славо Божја ! Свети Ђорђе, Крсно име моје!

Опрости ме тамнице нроклете |

Теке Тодор у славу нанија, У то доба јунак пред тамницу | Па дозива војводу Тодора: „Чујеш, брате, војвода Тодоре ! Оди Е мени, брате, пред тамницу, Да ти кажем до две до три речи. Ал беседи војвода Тодоре: „Опрости ми незнана делијо, Ја бих кзаил пред тамницу доћи Ал је пуста синоћ затворена, И кључеви двору однесени.“ „дди к мени, војвода Тодоре ! На тамници отворена врата, Отворена врата деветора И десета брава дубровничка.“ Тад изађе војвода Тодоре: Пред таввицом чудан добар јунак На витезу коњу зеленоме, И на њему чисти зелен скерлет, На глави му красан самур-калпае За калпаком ноја тића крило Те сен чини коњу и јунаку, Да му дице не смагне од сунца; Пак Тодору јунак проговара: