Годишњица Николе Чупића

112

| · У Херцеговини крсна свећа и изгледа као крст, јер се узму њих две и прекрсте једна преко друге, па се оној попреко оба краја поврате на више, н сва. се три запале, а доњи, четврти, служи као стабло које се привошти за.светњав, или на колач, вли се пободе у кољиво. _ Осем главне свеће, на неким местима, гради се више мањих свећица како би се сваком госту могла дати по једна да је запали и држи у руци кад се диже у славу, и кад се узима кољиво.

Крсну свећу ваља да прислужи (да запади) домаћин сам собом кад дође свештеник да му реже колач, плин кад се пререзан кодач донесе из цркве; иди кад хоће сам, без евештеника, да диже у славу. Њу он ваља и да угаси заливши је вином а никако другојачије. И ве каже се: Угаси свећу! него: Обеседи свијећу или утјеши свијеђу! (у Херцеговини).

У варошима свећа гори цео дан, а у селима само док се диже у славу. .

6 Колач

да Крсно име свака, кућа меси по неколико нарочитих хлебова, особита облака и намене. Они су прво за молитву, па тек после за јело. Хлебови су ти: Колач (један или четири, према местимичном обичају); ·_ Крстак („Света Пресвета“);

Посквурица (летурђија); | Ј

Погача или проја (под колач).

1 У Златибору, тде нема шшенице, мали колач (који се тамо носи цркви за прекаду) меси се и од јечменог брашва. У крушевачкој пак тесто за колач замешује се од сваке врсте жита каквога домаћин сеје и има у кући.