Годишњица Николе Чупића

114

чери, други се носи сутра дан цркви, трећи се реже тај дан дома, а четврти се ломи на овриље,

Крстак је кисео хлеб у облику крста. На њега. се удара пет поскурњава : један на среди, и по један на свавом краку.

У Нишу, у Куманову, овај се крстак зове Света Пресвета. У Нишу га шаљу с кољивом у цркву у очи Славе; а у Куманову свештеник њиме завршује молитву кад Ломи колач и диже у славу, као што ћемо доцније казати.

У Шумадији се ти крстаци носе цркви те се из њих (који се нису подлупили) узимљу честице за проскомидију, а остало се поједе пред црквом, иди попа носи кући. |

Поскурипца (летурђија) мања је и од колача и од крстака, и, осем поскурњака, нема на њој никаква, украса, као што вма на колачу. Поскурица се меси више; ин оне се носе цркви ради проскомидије, а што претече, поједе се пред црквом.:

Погача или проја само је подлога колачу који

се свакад износи на ком другом хлебу а никад гд. Која се погача (или проја) однесе цркви, тамо се и поједе, а она што дома понесе на себи колач, та се: ту и поједе, као сваки други хлеб. . У Мостару се, о Крсном имену, месе неки Чуреци (особити хлебови).. Богати свечари купују некад по 100—150, а сиромаси бар по 5—10 тих хлебова, те деле сиротињи. њ

1 Негде је разлика између поскурице и летурђије; поскурица је мања, а летурђија већа; на прву се удара по један посвурњак, а на другу по пет. Поскурице се месе нарочито о задушницама, када сваком покојнику ваља да се намени по свећа и по једна поскурица.