Годишњица Николе Чупића

128

кој Христе души раб твојих,“ до краја. После прекрштава врстом све хлебове, и погледавши у небо говори: „Тамо је живот вечни; тамо је жизан бесконачна.“ И, најпосле, .сви узму и поједу по парченце од онога изрезанога хлеба. — У Трнавском. срезу око Чачка, овако се ради и сада. |

Изишавши низ цреве, људи поседају у совре', и ту ручају, а свечари гологлави служе их. Ту се дигне у славу, и плати се свештеницима што ком ваља платити.

Дошавши од цркве кући, домаћин се поздрави с гостима, а с којима се није пре видео, с њима се ижљуби, па настави гологлав елужити своје Крсно име, н дворити госте своје. Тако чини докле се год не дигне у славу, а то бива овако:

Кад прође четврта чаша, ред је да се дижеу славу; а ако колач није резан у цркви, или у местима, где се велики колач свакојако реже дома, тада се и колач реже., |

1 Код многих цркава, а и код неких записа, граде сељаци покривене совре, у којима о благим данима ручају и седе. Негде те совре гради заједнички све село; а негде по неколико кућа тако да неке цркве с тим зградама, изгледају као каква мала седанца. |

2 На мпогим местима у славу се диже чим дође домаћин из цркве, или како,се седне за совру. Једни, правдајући то, кажу: „Што је Божије да отарасимо најпре“, а други, обраћајући се гостима, веле : „Да вас, браћо, не крпамо доцније“. (У Ваљев. Колубари, и преко Маљена). Напротив, у Темнићу, причају да се у пређашње време много чекало докле се не дигне у славу, и да су гости некад притоварали песмом :

; „Све ракију, те ракију; . 5 А шта ћемо уз ракију # Жуте дуње и лимуне, И орахе сиромахе, И дешњике несретњике !“

с